Volim ove hladnije dane kad liše pada s drveća i pada kiša.. Opet smo došli na "kakao i film". Ma koga zavaravam hej, vani je još uvijek toplo. Ljudi još uvijek odlaze na more makar zaokruženo možemo reć da je već kraj 9. mjeseca. Skoro.
Al znaš čemu je meni kraj? Meni je kraj mojim živcima. Neki dan mi je žena u autu uredno uzela prednost na cesti i još mi maše tipičnom balkanskom gestom za "koji k oćeš?!". E pa oću da daješ jebeni žmigavac, eto kaj oću! Jel to tak teško? Nije. Al ti to ne znaš. Isto kak ni Jozo ne zna upalit svjetlo i Saša, Tin i Kedžo ne znaju da godina nekad nema 365 dana. Godina, a? Godina. Dobra godina..
Od takvih ljudi mi je muka. Pa kaj nemreš odvojit jebenu sekundu da upališ žmigavac? Kaj da nisam ja stajala na zebri pred semaforom koji MENI svijetli ZELENO neg neki dečkić koji se vraća doma iz prvog razreda? Baš mi je muka. Doslovno muka. Glupačo!
Muka mi je jer sam bolesna. Znam, znam da bi trebala bit sretna jer mogu cijeli dan u krevetu ležat i gledat filmove i pit kakao, al nisam sretna. Nisam sretna jer sam tolko bolesna da sam izgubila okus i mogu popit litru kakaa a da mi kakao uopće nema okus po kakau! Znaš ti koje su to patnje? Joj i bolje da ne znaš. Il još gore! Jedeš najfiniju Milkicu na svijetu, a imaš okus ko da razvlačiš slinu vamo tamo. Mislim da nema filma koji nisam pogledala u proteklih par dana i da nema albuma kojeg nisam preslušala. Leđa bole, što od kašlja, što od ležanja. To me živcira.
Živcira me još jedna stvar. Ne znam dal meni na čelu piše "da, molim te, reci mi kak si se ti razgovarao s bivšom curom". Eto u zadnjih tjedan dana su mi 3 dečka (među kojima i jedan kojeg simpatiziram, recimo to tako) rekla istu stvar. Ne, ne znam da ste pričali, ne znam zašto ste pričali i ne želim znat jer me boli malo pimpek i za tebe i za nju i za to kaj ste pričali! Mislim da je takav friendzone najgori. Kad ti ne veli izravno "ti si meni draga" neg to sam shvatiš iz načina kak ti priča o curi.
Imam jednu frendicu. Neg se za potrebe ovog posta zove Sarma. Zakaj sarma? Jer volim sarmu jednako kolko volim i nju, a to znači da ju volim puno. A i kul mi zvuči. Dakle, Sarma je imala dečka. Nisu bili skupa, al su se nalazili dosta dugo i sve je vodilo prema tome da budu skupa. Dok jednog dana, dečko, koji se za potrebe ovog posta zove Govance, nije izjavilo "čuj.. ti si meni draga, ali.." I kaj sad? Ja sam ko prava prijateljica svojoj Sarmi bila utjeha. Sarmica se oporavila i opet je okej, a Govance? Govance uvijek ostaje govance.
Ljudi jesu govanca. Neki malo veća, neki malo manja. Neki ti ne staju na semaforu, neki ti šire zarazne viruse, a neki su jednostavno govanca jer ne mare za tuđe osjećaje. Nemoj bit takav. Stani na semaforu kad moraš i daj žmigavac. Stavi ruku na usta kad kašljaš. Nemoj se smijat ak nekome padne hamburger na pod (ovo je velika tuga i bol). Pusti ispred sebe u dućanu nekog ko ima dvije stvari u ruci dok ti voziš armiju kolica i košara. Al najvažnije, Govanca, nemojte Sarmicama govorit da su vam drage ALI... Nemoj bit Govance. Budi Sarmica. Sarmice su dobre, fine i ljudi ih više vole od govanca. Budi Sarmica i zamotaj se u zelje i budi yolo. Sarmica.
Post je objavljen 21.09.2015. u 11:16 sati.