subota, 16.12.2006.

Degenerluk

Jebote, što mrzim subotu. Tako je smarajuća! Svi spavaju, provode dan sa porodicom, idu da se šetaju... mislim, je li to stoji negde u Bibliji da se to tako radi?! Ili šta? Ja, na primer, sam izgubila bilo kakvu motivaciju za radom. U utorak je praznik, međutim onaj senilni sumporaš (prevod: starac u raspadajućem stanju koji smrdi po sumporu zbog raspadanja) će svejedno ujutro da održi predavanje i to o svemu samo ne o predmetu koji predaje. Prošli sat je pričao o istoriji (pritom predaje Postavljanje Glasa, što, naravno, nema veze sa istorijom) i skrene na temu hrišćanstva: "Hrišćanstvo je postalo ravnopravno Milanskim ediktom... Inače... Kah-kah!" I sad nas šestoro ustuknemo i pogledamo ga ko debila. Mislim, jedno od prvih stvari koje te nauče jeste da je zato zaslužan Sveti Car Konstantin jer je 1313. godine napisao Edikt o Ravnopravnosti. Pritom, naravno ti ne možeš ništa da mu prigovoriš i da kažeš nešto jer on je uvek u pravu, a ne dao Bog da odeš u wc, to je katastrofa, on se uzbudi počne da se guši. I tako si sat i trideset minuta prisiljen da gledaš senilnoga ludaka kako se raspada. Uostalom, nije on kriv što nije sposoban da drži nastavu i da te uverava kako su Srbi GOVORILI GLAGOLJICOM (pazi, možda su neki PISALI, ali GOVORILI sigurno nisu!) i kako se jezik GLAGOLJICA zapisivao na pismu GLAGOLJICI, već je kriv onaj ludak dekan koji ga je i ZAPOSLIO i koji ga tamo drži u ONAKVOM STANJU! I pita on mene nekidan da kad je nastala prva opera i ja kažem: "1598 je nastala prva, ali budući da nije nikada pronađena, uzima se prva koja je pronađena i koja postoji, a to bi bilo 1600. godine." "A ne, ne, krivo, krivo, krivo... To je 1592." Ja popizdila, jer pun mi je k*rac njegovih gluposti i nebuloza i govorim ja: "Ne, nije, to je 1598!" On uzme knjigu i potraži podatak a zatim je brzo zaklopi i govori: "Pa dobro, devojko, nećemo sad da se svadimo zbog razlike od 6 godina... Pa znate, vaši podaci su možda noviji..." I krene da se izvlači, govno staro, a ja kažem: "Profesore, to je iz knjige koja je napravljena za vreme Kraljevine Jugoslavije." I stari počne da kašlje, da se guši, prevrće, bilo mi ga prosto žao, na kraju me pekla savest, ali jebiga, u pravu sam, majku mu... I kaže on: "Dobro, devojko, ja ću da donesem knjigu sledeći put, pa ćete da vidite..." I nastavi on sa nebulozama, kako je on doživeo prvi svetski, drugi svetski, otadžbinski (domovinski) rat a i Bitku na Kosovu Polju, samo mu je malo mutna (to je bilo 1389., inače) Moja borba protiv penzionera će da se nastavi...

- 17:18 - Komentari (9) - Isprintaj - #