Proglašavam izvanredno stanje, opštu opasnost te generalno sranje.
Slučaj 1.
Do mog bložića doletio je neki dan primjerak NLM-a. Neidentifikovanog letećeg muškarca. Bog zna šta je ukucao u gugl (ne znam izabrat šta bi moglo bit njegov upit - sexy poze u teretani, jebanje sa komšinicom ili pesme zaka prevera) i došo do u ovde. Sletio na post od 8. mjeseca 2007. Baš na neki moj izljev ljubavi prema gluposti kao takvoj. Doletio on, prozreo moj um i u komentarima dao mi dijagnozu.
Citiram:
Lutko moja otkaćena !
A što da ti kažem na takva Tvoja razmišljanja a da te ne povrijedim.Konstatiram da imaš previše vremena za pizdarije.Uhvati se nekog korisnijeg posla za cijelu ovozemaljsku zajednicu.
Jedina terapija koja bi ti pomogla,po mom mišljenju je da Te treba neprestano EMOTIVNO PRAZNITI.Treba te sedam dana i noći sa par dobrih MANDRAPA .jebati do besvjesti.Ti si skroz prolupala i za društvo si kao takva postala opasna.
Ako si AKRAP pa si ne možeš naći iz tog razloga nekog jebaća ,odi si potraži mušku kurvu,plati mu i neka te on sa prijateljima sredi.
Pozdravljam Te.Poslušaj me i vidjet češ da i za tebe ima nade.
Antonio Delamaris de Izola 19 (Antonio 19 06.05.2008. 07:41)
Jao breeeee... Kad sam ja to vidjela.. Na dupe padoh momentalno! Što reći nego faktičko stanje - u dubokom sam k*urcu i štob rekla Audrey, to samo k*urac može popravit. Iliti mandrap. Makar ne znam šta je to.
Antonio javi mi se na mail i pliz nemoj me smarat sa poemama ko Branko, reci kad i gdje se možemo nać da me emotivno isprazniš i izmandrapiraš do besvjesti. Radi se o sigurnosti čitave civilizacije. Al zato si ti tu! Ti si odabran! Ti si novi Rambo! Ti si The JebaĆ Sakrijte se vi svi južual kežual jebači koji to radite samo zbog razonode! Ovo su ozbiljne stvari. Ovo je posao za Antonia! Samo on može spasiti svijet. I jednog dana se više neće na kioscima prodavat konan barbarin ni terminator, nego pornjava sa višim ciljem i smislom u kojoj Antonio svojim mandrapom spašava svijet! Ševeći mene - akrapa!
Dakle, Antonio, znaš šta ti je činit! Imaš odgovornost! Ti ćeš bit kriv ako sve ode k vragu - i ja i ovozemaljska zajednica!
Slučaj 2.
Slobodan iz prošlog posta se javio. I raspisao se čovjek. I poslo još slija. A slatkica.. Ima čubice kakvih bi se posramila i Renata Sopek Gym. Utopiš se u njima. On je sexy arhitekt i veli da zna kuvat pasulj, punjene paprike i musaku! Reko je da će i mene naučit. Prvo ću mu bit asistentica, a onda ću, kaže, i sama znat sa začinima kao i on. I sve bi to bilo divno i krasno da on trenutno nije u Sochiju. Da, ni ja nisam znala šta je to. To je fakin Rusija. Inače je iz Sarajeva.. Još jedan dokaz da se Ovaj Gore sprda sa mnom. Tenks. Jesi neki.
Slučaj 3.
Još uvijek se psihički oporavljam od subote. I 5. godišnjice mature. Golubice bijela, što sam nevesela, lele dunje ranke.
Bio tamo i moj hajvančić. Fakinčić mali.
Čobsi moj. U crnoj košulji, trapericama i bezveznim tenisicama, pojavio se na mjestu zločina u svom stilu.. Stasit ko bor, frajer sa heravim smješkom, simpatično spor. Sa novim prijateljem na ličeku.. Glavni grad Kosova samo taki. Nazvao ga je Marko. Ujedno sam s Markom imala najbolji kontakt. Na prvu sam stekla neku naklonost i simpatije prema njemu, a na kraju večeri sam Markića i poljubila.
Od svog hajskul svitharta, Markovog vlasnika jelte, dobila sam jedno držanje ruke na ramenu. I to nekih par minuta!! Il se meni tako činilo. I jedno micanje šiški sa čela uz rečenicu - kakva ti je to frizura.. izgledaš ko...ko..ko žena od 40 godina..
!!!!!!!
Sutradan se izvukao sa porukom – starije su in.
Nda.
Enivej enihau, Čobsi je stasao u mladog mladića, zadržao taj smisao za humor na koji sam slaba, al još uvijek ne vidi ženu svog života u meni. Konj. Mislim ni ja u njemu ne vidim muškarca svog života, al ruku na srce, drpala bi se s njim samo tako!
Ništa. Morat ću čekat 10. godišnjicu. Po svem sudeći tada ću mu izgledat ko baba od 8 banki..mora past neki botox do tad.. I više se neću peglat, doći ću čupava, sa kosom punom polena. Bit će da je do toga.
Slučaj 4.
Ako ja imam 24, a on 16, jel to nevaljalo? Jebemu. Ždrepčić moj. Pupoljak. A ima potencijala... Mlado meso koje sad treba dobro pazit, začinit, držat u salamuri da bi na kraju Djeva mogla ubrat plodove svog rada i omastit brk pravim muškim specijalitetom. Samo sad moram taktično odgovarat ne njegovo – jel imam šanse... I počet rezat mrkvicu, peršin, pripremit vegetu i ostale mirodije za hazunfefer.
...
I tako. Dok čekam da mi se Antonio javi, dok mi Slobodan ne dođe iz Rusije, dok se Čobsi ne spameti i dok mi Ždrepčić ne naraste, ja eto dangubim. I zajebavam se sa novim ćukom. Mješanac rotvajlera i vučjakinje. Na ćaću je. I već sad ima IQ veći od pola mojih susjeda. Dugo se nismo mogli dogovorit oko imena. Prošlo dva tjedna dok smo skužili da ga mama zove Bongo, ja Aro, baba Floki, a tata Miranbudi i Dođivamo. Pas će mi imat poremećaj ličnosti.
To je ujedno i prvi ker kojem sam dala da mi liže ruke. I kojeg sam kupala i sušila fenom kad je pao u gnojčanicu.
Kako inače nisam neki veliki ljubitelj živine, ovo je dokaz da se moje ledeno srce otapa.
Eto.
Već je skoro pol 3, a ja još uvijek zurim. Bioritam mi prošviko. A prošvikat ću i ja ako se ovo izvanredno stanje ovako nastavi.
Bože, molim interveniraj. Zahvaljujem.