djeva bajna

Žene moje drage. I svi koji se tako osjećate.

Propitkujem jednu ustaljenu tezu. Antitezu i sintezu. Predrasudu možda. Al di ima dima ima i vatre. A di ima vatre ima i požara.

Daklem.

Koliko i da li vas uopće privlače uniforme?

Aj min, muškarci u uniformama?

Ako da, koje to juniforme konkretno?

Piloti? Kapetani mornarica? Tito lukalajk uniforme? Sva ta neka bijela odijela..

Ili možda policajci? Prometnici? Specijalci?

Btw. jestel znali da će u nekoj indijskoj državi policajci dobit nove uniforme natopljene i nakvašene mirisom cvića i limunića..navodno bi to trebalo pomoći popravljanju njihovog imidža.. A taj opojni miris koji bi trebao draškati nozdrve pučana ostat će u uniformama i nakon nekoliko pranja.. Kažu mirisna nota ugrađena je u pamuk tokom obrade.

Henkel kvaliteta.

Kolko će to tek rajcat raspomamljene Indijke.. Bojim se pomislit šta bi bilo da to u rvackoj uvedu.. Il mi ovdje više volimo upravo taj miris ustajalog znoja, čoje i naftalina? Hm..Balkan u krvi..

No digresiram. Vratimo se na temu.

Jesu li vojnici ti koji strastveno izbezumljuju i raspamećuju? Desetari, razvodnici, vodnici, zastavnici, potporučnici, poručnici, satnici, majori, pukovnici, generali?

Vatrogasci? Vatreni dečki?

ZET-ovci?

Građevinari?

Doktori? Hitna služba? Naša mala klinika?

Portiri? Šemso?

Svećenici? Hm..kinky..jel to opće uniforma?

Dimnjačari?

Kuhari?

Supermeni? Batmeni? Spajdermeni? Nepismeni?

Nogometni suci? Odbojkaški suci? Khm, netko će se prepoznat..

Suci u sudnici? Čika Gajski na RTL-u? Il oni američanski sa bijelim perikama?

Automehaničari? S rukama u džepovima..

Ili moja omiljena kategorija – HŽ-ovci?

Ubrajaju li se tu i obična odijela? Menadžeri? Luka Rajić?

I zašto? Što je to jebozovno u njima?

Percepcija moći?

Snage?

Zaštitnička vibra koja budi skrivenu želju u svakoj od nas da nas se poput Eve vrati među rebra Adamova, otkud smo i potekle, u sigurno okrilje, zaštićene od svijeta okrutnog?

Je li to odgovornost kojom zrače pa shodno tome mislimo da će bit i odgovorni davaoci spermija za našu dječicu i njihovi staratelji?

Sigurnost?

Staloženost?

Urednost? Dobro, ako izuzmemo par kategorija..

Pamet?

Muževnost?

Ili čista gaddem privlačnost? Puka, neobjašnjiva, neizanalizirana?

A možda je to sve hollywoodsko ispiranje mozga.. Di neće bit kad mi tamo stavi Đontra Voltu i Toma Kruza ko pilote, Đima Kavizla ko vojnika, Đorđeta Klunija ko dotura i tako sve neke hot staf da se raspametiš...

Enivej i enihau, to je jedan psihološki, sociološki, ekonomski i pronatalitetni fenomen.

Stoga, dakle i zato, želim čuti vaša mišljenja! Ovo je emisija Otvoreno. Oću čut sve skrivene maštarije!

To vrijedi i za muške.. I vi imate cijeli spektar – od medicinskih sestri, stjuardesa, ZET kontrolorki, catwoman, wonder woman, tete u kantini, francuske sobarice, poslovne žene u kostimićima..

Ili jednostavno preferirate golu ženskad?

Za kraj, iz ove čete zanimanja u uniformama, moram izdvojiti i još jednom naglasiti svoju omiljenu kategoriju nominiranih jebozovaca..

To je naravno HŽ..

Razlika je samo što su oni samoprozvani jebozovci.

Nigdje drugdje nisam susrela toliku koncentraciju sigurnosti, samopouzdanja, smjelosti i frajerisanja pred ženama-putnicama, a sve to na tako plitak, primitivan, nametljiv i balkanikus način. Prosto i čisto da ti je zabavno to promatrat. Zabava je naravno još veća ako si i sama meta dotičnog zašprehavanja.. Put Zagreb-Karlovac prođe dok si reko „Karte molim!“

Do kamo putuje ovako lijepa mlada dama?

Do Karlovca..

O ja bi tebe i do Splita vozio besplatno.. Hoho da samo znaš na šta znam naić kad idem tak daleko.. ha čuj..mrak..u kupeu toplo, vlak ljulja, put dug..lepo se zavjesice navuku i eto.. al sve se čuje..a ja uvek pustim ljude..pa dojdem kasnije..

Hvala Bogu pa ne idem do Splita.

Ha čuj, nemreš govorit protiv onog kaj nisi probala..ha da..

A vi ste probali?

Hha, heh, khm, hm, čuj..

(U međuvremenu pišem poruku bobi..)

Bome te taj tvoj ne pušta na miru..blago njemu s takvom curom.. ne bi te ni ja pustil lako.. baš si mi simpatična..ono ko da se znamo sto godin..nećedu sve cure ovak pričat a daj..daj i meni pošalji poruku pa da imam tvoj broj, ajd, daj..

Ne, ne, nemam novaca..

Kak nemaš, a cijelo vrijeme se dopisuješ.

E imam taman tolko..

A kak tak kasno ideš doma?

Idem iz kazališta.

Aha. Kazalište Kerempuh.

Kaj znate samo to pa ste bubnuli?

Pa kaj postoji još koje?

Normalno da postoji..

A u kojem si ti to bila?

Exit.

Nisam za to čul, ja sam još mlad. A kad smo već kod godina, kolko ti imaš?

22.

Uh meni baš treba jedna takva, da me razbudi malo!

O pa ne volimo ni mi uspavane! A kolko to vi imate?

Ajd pogodi!

Ne znam, 40?

Uuuu, ovo je sad uvreda!

Pa kajaznam, kolko?

34!

Ih, puno manje..

(U tom trenutku uzimam iz torbe neo-angin i iz pristojnosti i kućnog odgoja ponudim i njega.)

A kaj je to?

Septolete.

Kaj nisu to maramice?

Ne, to su asepsolete.. Ovo su bomboni za grlo..

Hm, kaj ja znam kaj ti meni daješ..možda kakve nagone..

Koga???

Nagone! Ne znam ja, hehe..

Bome baš..

(Ja opet pišem poruku bobi.. A on:)

Jooo pa vi vodite ljubav prek mobitela..

(Hihi, vodimo ljubav..Bečka škola nema šta..)

A jel imaš ti kakvu prijateljicu za mene?

A kakve volite?

Pa tak da su ko ti!

E takvih više nema slobodnih..

Eh..šteta, šteta..

(Stižemo u Karlovac)

O eo Karlovac.. Već.. Kak vreme brzo projde.. A kad sutra ideš?

Sutra ne idem..

Vidit ćemo se mi još! Sad ja tebe znam! Poznat ću te po tenisicama, hehe..

(Duhovit?)

Da, da, po tenisicama.. Ajde, đenja..

Bok, Ivana, bok! Hehe, hrmljgrslurp, slurp..



I šta reći na sve ovo? Bog ima smisla za humor.

Zato mi se i zapalio dimnjak neki dan.

I pauk mi odnio moju škodu. 850 kuna puff! Taman što zaradih onorarno..

Zen, zen, zen...

Sve je to dualna priroda. Minus i plus. Amer i rus. Gore, dolje, lijevo, desno, ekvatori paralele.

Nešto lepo treba da se desi.


Nadgradnja!!

S obzirom da neopazice ispustih ključne trenutke koji me držahu na životu tokom vožnje, a to su bobine poruke podrške, želja i pozdrava, tu nepravdu moram odma sad odma ispravit!

Uprav prekopah mobilni inboks i nađoh jednu u nizu..



Da..to je moja bo.. Krvava do koske!

Jebeš mi vareniku, al nemerem nać ostale poruke.. Bit će da mi je hž pomutio zdrav razum pa obrisah bisere.. De pocjeti me, kako si me još savjetovala, de?

Avaj, avaj! Hrklj..khh..khhh..kljuf..mrmlj..grnnnnk..hrač..flu..pasmater..

Pfuj, fakat sam zapustila ove svoje virtualne odaje rozne bajne..sve puno prašine i grinja.. Dobro, još nema mišjih govanceta u tavi s masti i pasje pišaline po tepihu pa da moram zvat one dve plavojke iz Odreda za čistoću...

Jel ko gledo to na RTL-u? Jebo! Palac gore za želudac sa čeličnom armaturom.

No dobro, u ovde situvacija još nije alarmantna. Bref, cilit, domestos, štitnik na kolena, na sve četiri i opali ga mileva.

A kad smo već na sve četiri, nemere, a da me to ne asocira na one stvari i muški soj..

Eeee vala, šta još neću doživjet u životu svom..

Jedno momče mi odalo tajnu zašto nemam dečka.. Ja, naime, PREVIŠE PRIČAM pa eventualni momak ne može doć do izražaja uz mene!

Aj beg jor pardn?!?

Ok, malo znam bit lajavija, mislim, ono..al, pobogu, reć mi takvo što?? Uimeocaisina.. Pa ko ti brani da dođeš do izražaja? Izrazi se bato!

Hauevr... Dajmo da se izraze!

Pokušala sam nakon toga malo začepit prdekalicu, al nejde..nejde da ga jebeš..

I tako.. i dalje sanjam jednog princa (za detaljan opis baci pogled u box ring sa strane i tuste mi muke) koji će doći, nagnut glavu na stranu, nasmiješit se i reć mi – a daj ne seri..

Te tako doći i do izražaja, jel.

Koeficijent da me to obori sa mojih stasitih nogara je ono..2.. U najgoru ruku x2..

Još ako me nakon toga poljubi u usne medne..pa u nosić..pa makne šiške sa čela..pa se opet nasmiješi..pa se ja zagnjurim u njegovu kokolino mirišljavu majicu..hmmm.. Opasne su šanse da se pretvorim u janje koje prede i macu koja šarmantno zabekne koji put dok besramno grca od gušta..

No o tom potom, šta je tu je.

Njega jošte nema i ja se s tim pomirila ko sa elementarnom nepogodom. Ko sa zimom bez snijega.

Dok on ne dođe, ja se upoznajem sa širokim spektrom species homo masculinum... Na svakom koraku.. U zadnje vrijeme – plesnom koraku... Nego da vam kažem kakva me nezgodacija snašla pred tjedan-dva...

Moj plesni drugar, vama poznat kao Roko Zifredi, morao je na poslovni put..i ostavio mene ubogu, uplakanu i očajnu da sama odem na naš sat plaćen krvavo zarađenim novcem. Sramežljiva kakva sam i inače NOT, to mi i nije bio neki problem.. sve dok nisam skužila kakvi mi to muškarci prilaze za ples.

Sve odreda starije životne dobi.

I prije sam primijetila da privlačim 50+ populaciju. Zaključih da sam se rodila u krivo vrijeme. Pred 30 godina slovila bi za bombu nacionale. Ma šta bombu, HAUBICU! A da ne pričam šta bi bila u renesansi..muza svih slikara..eto šta!

Tada su jednostavno vrijedila drugačija pravila i to su fakti.

No da se mi vratimo na mog postarijeg plesnog partera... Drageca.. Osim što je bio jebeno niži od mene pa su mi njegove dlačice iz nosa škakljale poprsje, moram napomenut i da je stari redovito hvatao priliku i sveudilj se trudio da me prilikom okreta okrzne rukom po jedroj dojčici. Kao slučajno. Nda.

Namučila sam se s njim ko crnac, da bi mi na kraju dok smo plesali čačačačačača reko da se on opće nemre skoncentrirat jer ja dolje previše ljuljam.

Sljedeći je isto bio niži.. Nešto malo mlađi.. Geekast.. Sa hlačama navučenim do ispod ruku.. Nismo još ni počeli, veli on meni – a valjda ćeš izdržat...a ja ko iz topa – pa bolje to nego sjedit!

OMG!

Iste sekunde skužila sam kak je to zvučalo i onda sam samo nastavila rafalno – ma neeeee, treba plesat jel, da, da, ovaj, treba plesat...

Đizs.

Fakat nekad previše pričam. Dalo bi se o tome i razmislit. Sutra. Il kad već..

Enivej enihau, nakon šta sam se i s njim namučila jerbo „ritam – što je to?“, ostatak vremena sam više bila na wc-u nego u dvorani.

Roko nemoj me više nikada ostavit! Bit ću ti dobra, neću puno pričat, neću ti stajat po nogama, dat ću ti da me stišćeš kolko hoćeš, neću brojat na glas i nikad ti više neću prigovorit!

Ček da izvadim figu iz džepa..

Da nastavimo u revijalnom tonu sa starijim švalerima.

Neki dan sam doživjela ono o čemu sanja svaka žena...

Posvećena mi je pjesma... Ahhhh...

..dok sam čekala Roka..
..na Glavnom kolodvoru..
..od uličnog svirača..
..na harmonici..
..došo je do mene i vajl je svirao – otišla je danijela breza bela, izdernjo se – a sada samo za ovu mladu daaamuuu – i počeo – o-tvor že-no ka-pijuuu manse oče-našaaa...

Sigurno su mi svi oni prolaznici šta su se smijali i ubrzavali korak zapravo – zavidjeli.

Nije li to jednostavno lajk a drim kam tru?

Kako je samo pogodio da mi je to omiljena pjesma...sigurno mi je čitao s usana i mislio da molim očenaš..a ja sam samo tiho psovala Roka jerbo je kasnio..

No.. ne da mi se više o muškima..

Samo još ovo..

Na Zagrebdoxu čuh da muškarac u svom životu može doživjet ukupno 40 000 orgazama. I to je to. Kaputt.

Ti jarca..

U životu od kojih 80 godina, to ispadne 500 orgazama godišnje. 1,37 orgazma dnevno! Jebote!

Zanemarimo poimanje, analizu i objašnjavanje ovih 0,37, kao i činjenice da muškarci ne orgazmiraju od svoje 0.-te godine, već od...hmm..kako ko..da, stvarno..od koje? Dečki?

Vratimo se mi na okrugle brojke.. 40 000... Hm.

A šta s onima koji tu kvotu ispune manualnom teknikom??

Ne znam, ne znam.

Pouka svega – žene, ne družite se sa neumjerenim drkadžijama. Poslušajte me, bit će vam od živototvorne važnosti i punoće.

Ajmo sad malo o meni.

Samo da se zna..bit ću na televiziji. Nije važno na kojoj, ni kad, ni zašto. Bitno je da ću bit. I ne, nije sudnica..

Ovo govorim samo zato da se opravdam ako me opet dugo neće bit.. Samo čekam da me netko primijeti i otkrije! I dadne mi moj sopstveni šov. Na primjer..

Il barem da snimim neku reklamu u kojoj ću baš prošetati bosa..jerbo pijem karlovačko.

Ne znam, od nekud moram krenut..a samo nebo je granica..

Postaću popularnija od đeka lalejna i njegvog sokovnika, tako mi oguljenih naranača!

Djeco ima još!

Pe. Es. Milo djete bez i proslijedilo mi še enu štafetku.. Zašto sam djeva bajna? Svatko ko me vidio, znat će zašto..

Nomen est omen.

Tko želi, može se osjetiti pozvanim da preuzme štafetu.

Pe. Pe. Es. Izgleda da je ona misteriozna kutija iz Immportanea zapravo neka ušljiva reklama za neki tamo auto. Pih. A ja već skovala teoriju zavjere. Uglavnom, hvala svima koji su htjeli sa mnom otić, čuvat mi leđa i biti mi potpora u izvođenju mog nauma i zadovoljavanja životinjske mi znatiželje.

Cenim.

A sad kud koji, mili vanili.