djeva bajna

Ja sam stvarno sretno dijete, jer ja sam stvarno sretno dijete..stvarno stvarno sretno dijete..lalala...

Dobro sad, dijete baš i nisam, kak se zeme, al sretna jesam.

Zašto?

Joooj, zbog zato, svačeg nečeg i tak ovog onog..

Prošli vikend imala sam priliku upoznat, dotaknut, zagrebat i pomirišat jednog od mas grande Faca u ovom blogsvetu! Jedinog koji ZNA!

A sve je započelo jednim javljanjem u svezi glede mojih oglašenih usluga tu lijevo od ovog šta čitate sad upravo tu s desne strane tog, jel.

And one thing lead to another što bi rekli naši stari, i nakon svih peripetija opisanih u prošlom postu, Faca je zapičio preko Male kapele i Gorskog kotra, Korduna i Tuhobić tunela do mog malog gradića. Došao je spojit ugodno s korisnim. Biznis vit pležr. Biznis se sastojao od uslikavanja najljepših dijelova mog cityja (i Zagreba ajde) zbog poradi jedne krasne stranice (sad promidžbene poruke) www.aroundcroatia.com, a pležr se sastojao naravno od vremena provedenog sa mnom, afkors seveda natirlih.

Prvo nisam povjerovala, pa onda ipak jesam, pa sam postala euforična, pa sam postala sumnjičava. Pa sam sazvala babinjak na mošt i kestene da analiziramo situvaciju. Jedna baba je bila go,go džoni go, a druga je bila suspišs Poirot. S njom sam se i posvađala jer opće je poznato da ljudi vole slušat samo ono šta im se sviđa. A njezina sumnjičavost mi se nije sviđala. Pa ju nisam volila ni slušat. Zakrvile smo se fest jerbo njoj su svi na netu sick bastardz, a ja sam joj pilala da sick bastardza ima di god se okreneš i u ril lajfu. Njen protuargument je bio da u ril lajfu vidiš čovjeku na faci jel sajko, a ja sam brže bolje cinično rekla da ak je tak zašto onda ima nasilja u vezama, brakovima ak se odma zna ko je sajko, a ko nije. Ja njoj - da ko joj garantira da se neko neće pretvorit u sajka, ona meni - da ko mi garantira da ovi s neta nisu sajkoti već sad. Uglavnom, nitko nikom niš ne garantira. To je bio zaključak.

Tu smo stale. Jer poznajuć mene zna da ću na kraju opet napravit po svom ma koliko mi šutjeli o tome.

Tako je bilo i sa likom sa chata kojeg je prvo, naravno, zanimalo šta imam na sebi i jel volim kad mi svrše po faci, a onda je uočio kako ja nisam kao ostale, pa je otvorio dušu, poželio me upoznat i opisao se kao „drugi mu kažu da liči na thompsona, a on je sebi više na đulijana“! E to sam morala vidit. Momak bijaše vojno lice, sa stalnim zaposlenjem u Zagrebu. Inače iz Slunja. Dogovor je bio da na povratku sa posla stane kod gimnazije, a ja ću izać sa sata. Poirot me nije pustila samu pa smo zajedno izašle ispred škole. Kad su se pojavila crna opaka kola iz kojih je virila i u nas zurila ogromna glavurdina sa natakarenim crnim očalima (onakvim kakve ima Sevin Ante u spotu), jeza nam spustila niz kralježnicu. Imam osjećaj da smo u tom trenutku čak vidjele kako mu kapa slina sa donje usne, a u glavi nam se već vrtio film kako tip sigurno sad i drka u autu. Dok se on parkirao na obližnjem parkingu, Poirot je rekla U JEBOTE BJEŽ! a ja sam već bila u niskom startu na putu do učionice. U crtiću bi to izgledalo ko oblak okrugle prašine pod našim nogama dok trčkaramo na mjestu i uzimamo zalet, a onda klis! Kasnije je poslao poruku da zašto sam pobjegla, i veli on:„znao sam, šta bi djevojka iz velikog karlovca sa dečkom iz malog slunja“.. Mislim WTF?

Uglavnom on ispo sajko, ja nezrela pizda. End ov d stori.

Tako je prošlo moje prvo i jedino pretvaranje virtualnog život u ril van kako to moj SamoPrijatelj voli reć.

No da se mi vratimo iz te moje daleke prošlosti u sadašnju žižu zbivanja. Dakle dogovor je pao. Petak je bio dan D. Blog+google talk+mobitel otklanjali su najveći dio sumnje u sajkoidnost dotičnog čove, ali paranoična Poirot je ostavila traga u mojoj podsvjesti i ja sam u torbu stavila selfdifens sprej. To sam dobila od sestrične kad sam prvi put u Zagrebu išla van. Teta Paranoja hara i zarazna je. Ko ptičja gripa! Jest da je spreju isteko rok trajanja prije 3 godine, al šta je tu je. Njemačko čudo. Neki CS KO GAS.. mit 80 mg Reizstoff CS kojeg moraš aus 1-1,5m u Gesicht iliti lice špricn. Taj štarker rajcštof CS rajca augen, haut i atmungswege, po naški oči, usta i dišne puteve. Vele ako se slučajno zabuniš pa umjesto silovatelju dekneš to sebi u facu (ili ako ideš to isprobavat na bližnjima da vidiš kak funkcioniren) samo treba oči mit wasser isprat, kožu mit wasser i sapun i izać na friše luft.

Meni se nekak uz sve to najfunkcionalnijim čini prstom u oko i nogom u jaja. Al dobro. Valjda Njemci znaju bolje.

Otuširala se ja, našminkala un poco, stavila Pepermint za dah koji se pamti i naoružana do zuba čekala da zazvoni mob. To se dogodilo oko 4 popodne. Mjesto sudara – benzinska Tifon, tamo me svi znaju kao svoju šajbnperačicu pa reko imam osiguranje. Sokol Marić.

No, ljudi moji, kad sam ja došla, i vidjela baju od 2m, i kad sam mu prišla, i kad smo se rukovali, i kad se baja sagnuo da me kisuje u obraščić rumeno beli, ma joooooooo, kakvi sprejevi kakvi bakrači! Pa to je 2m ambalaže sa najdobroćudnijim i najduhovitijim sadržajem koji se puni i pakira samo na prostorima Fiume.

Btw. kasnije sam saznala da baja po njihovom znači kanta za smeće/kontejner. Nama je baja faca, bećar, manga. Dobro da nisam trisku iza uva dobila..

Popodne je prošlo dok si reko sex. Ne, ne, sexa nije bilo, samo da napomenem. Tek nonšalantni dodir njegove nadlaktice po mojoj natkoljenici dok je posezao za bočicom vode koja bijaše ispod suvozačevog sjedala.

I par puta je pogledo kakšne joške mam. Il sam imala fleku na majici. Može bit i to.

Na trenutke mi je palo na pamet da ipak iskoristim taj svoj sprej u torbi, al ne kako bih se obranila već kako bih ga na kratko onesposobila i obljubila. Onda bi bila korak bliže ka tituli gđa. Djeva Bajna Zna! Al ipak na kraju nisam. Ko zna kak taj GAS djeluje. Još bi ga i na Švarču na hitnu morala vozit. Pizdarije. Bolje ne.

Na kraju je oko 8 zapičio za Zagreb na to blog okupljanje, a ja nisam ostvarila ni pola svojih planova.. Prekršeni su i prvi i drugi postulati mog zavjeta: