Nakon teških dana bolesti zvane ispititis u kojima sam provodila vrijeme prikovana za stolicu, krevet, pod, luster i ostala mjesta u sobi držeći u ruci svoje salate od knjiga, slobodno mogu reć da sam na najboljem putu ka ozdravljenju i povratku normalnom životu. Nije bilo lako. Svakodnevna buncanja, bauljanje po kući, halucinacije, hiperventilacije i hipertenzije, anafilaktički šokovi uzrokovani alergijom na ekonomske znanosti i ostali zdravstveni problemi, bilo psihičke bilo fizičke naravi. Dijareja, krčenje u želucu i šum u ušima bili su rezervirani za dane neposredno prije ispita. PIS – predispitni sindrom. Pozitivna je stvar šta to sve nestaje onog trenutka kad ulazim u dvoranu na ispit. Nema panike, skuliraj se i jebiga šta sad, upri u se! Na ispit dolazim 5 minuta pred početak jer ne mogu obuzdat poriv da krvnički našamaram sve one uspaničene face koje te uvjeravaju da ovo nitko ne prolazi jer eto on ide već 66.ti put i opet će sto posto past, a i zna hrpu ljudi koji su u istim govnima ko i on i padaju svaki put, a di neću ja koja idem prvi put, šta si ja umišljam..
Patnje mlade mene i moj weltschmertz okončani su sa oba ispita položena. Veni, vidi, vici. Hihi. Di je sad onaj majmun da mu se u facu nasmijem jebemlimusunac! On naravno nije prošo ni taj 66.ti put.
To mi je bilo ko mamuza u dupe da krenem dalje i spizdim još preostala dva do uvjeta! 25. i 26. 9. A onda prvi vikend nakon toga, oborit ću nedavno postavljen hrvatski rekord alkohola u krvi! Čitah u 24sata, neki čiko iz Đurđevca il negdje near, imao 7,2‰ i preživio! Čik pijani! Zguto je litru vina v kleti svog pajdaša u tri sata (što ga i ne čini nekim bajom), al onda je svratio do obližnje gostione i skreso još 9 deci Amara u 10 minuta.. Veli - ne znam kaj mi je bilo, pio sam Amaro ko vodu.. Nakon toga se srušio i pao u komu..nije stigao otpjevat ni refren Vucine uspješnice - volim piti, volim piti, volim piti, i još piti.. U bolnici je odlučio da prestaje pit. E Siniša, Siniša..
Primijetila sam da me ovih dana Ovaj Gore čuva i pazi na me.. Pa tako kad zabunom uđem u vlak za Beograd, on pošalje tipa u kupe kojem sam baš eto simpatična i koji me između ostalog pita – a do kuda putuješ? Do Karlovca. Do kud?? Kar-lov-ca! Pa ovaj ti ide za Beograd! UMAJKUMU! VAN!! Izletila sam sekundu prije zviždaljke za polazak. Nisam se stigla ni pozdravit sa komšijom.. Eto još jednog dokaza da padam na te krkan tipove via Balkan..a ovaj me k tome i spasio od neplaniranog izleta preko Dunava. Nemoj, nemoj, nemoj Dunaveee ljubiti jednakooo obje strane tvoje obaleee..
Jučer je skoro moja Škoda Feličita imala poljubac sa nekim Slovencem.. srećom pa se tu našo moj SamoPrijatelj iza mene na motorinu koji je viko KAMĆEŠ, a kasnije mu jebo mater kranjsku..ahhh..hvala ti ljubavi..
Drugo da je to bio kakav istočni prijatelj, još bi ja namjerno po gasu stisnula, šta ima veze - malo sjebanog lima u usporedbi sa mogućom ljubavi života..al ovako niš, na Janeze ne trzam.
Kaj još ima novog.. A da, dobila sam telefona 600 kn šta je veej tu mač.. Jebiga, 4000 ovisničkih sati provedenih na netu (a NEMAM gospodina Maxa jerbo živim 4km od ćentra di ćite đe Max ne obitava). I pun kitas razgovora od 20-30-40 minuta kojih se ja UOPĆE ne sjećam! Majkemi! Možda i mene neko drogira! Možda nam HT nešto u vodu stavlja šta u nama izaziva reakciju i onda telefoniramo ko blesavi! A budući da moji ne piju čistu vodu, sumnja ostaje na meni.. I da, jebo ih taj ispis poziva da ih jebo! Svaki mjesec strepim!
I tak. Participiram u plaćanju računa.
Vot els.. ahh jaa schatzii, jedan lepi bloger mi poslo sliju..hvaaalaaa..
Opet sam krenula na aerobisanje. Juče bio tae bo, uff šta mi to dobro dođe da se ispucam! Direkt, kroše, aperkat, noga mac, druga mac, udri! A face zamišljenog protivnika se samo nižu i izmjenjuju.. Nakon toga – nirvana, blaženstvo, hevn.
Počela sam čak vježbat u prvim redovima, aha! Sad drugi jedu moju prašinu iza, ja više jok! Maherica, sve hvatam, znam sve te izraze, grejp fajn, mambo, čačača, šansE, tri koljena, step tač! Dritač sam pred ogledalom! Čak sam si sva sexy i hot dok mi tak obline lelujaju u ritmu muzike za ples, al za 10min mi dojadi moj lik u špiglu i počne me živcirat.. Onda se više ne gledam nego gledam u voditeljku treninga..i njeno dupe..jebote kakvo ta žena dupe ima! Boli glava! A ima prek 4 banke i dvoje dičice..e da mi je imat takvu prdu za dvajs godina.. Pa si sve mislim – ta mora da se dobro ševi..onda u špiglu gledam druge znojne djeve pa zamišljam koja kakve face stvara.. Sebe ne gledam, ne želim ni pomišljat kakve face ja stvaram.. To me dovodi do ideje iz Sirovih strasti i onog ogledala na stropu i kolko je to usrana ideja..
I tako hop, hop, ode sat telovežbe dok si reko sex.
Sad kad malo bolje pogledam, jebote koje ja misli i primisli imam.. Eo još jednog primjera; sinoć se moja madre požalila kako ju boli vrat, prikliještilo ju ovoono i ajde padre će ju malo izmasirat..počne on masirat, a ja IZVALIM – uzmi malo kreme bit će ti lakše, - ma dobro je i ovako veli stara, - ma ne, ozbiljno, uz kremu ti bolje klizi! Čim sam rekla, skužila sam kak je to zazvučalo, skužila je i stara i kroz smijeh rekla – Ozbiljno? Kaj bolje klizi?
AAAAAAAA!!! 
Pokupila sam stvari i ošla u svoju sobu. Eto, ni starci nisu što su nekad bili.. Di su one konzerve od staraca koji se prave da ništa nisu čuli.. Zameo ih vjetar..
Niš, idem sad dalje učit. Danas sam npr. monetarno-kreditnu politiku učila tako da sam po sobi skupljala sve zaboravljene kovane nofčeke, onda sam otvorila kasicu prasicu i brojala kolko sve skupa imam. Našla sam čak i sitne evre, cente, šilinge, forinte i australske dolare..dakle i devizne transakcije su bile uključene u bilancu brojanja.
Eto.
Ko što bi nekad Lepa Brena zapevala:
Učenici, mučenici ljubim vam soj
Direktori, profesori niste moj broj,
Daj Bože zdravlja i radosti,
I koji dinar u mladosti, hajhaaaa, lajlalalaaaaj!
Ajde adio!