djecko

momo-konj

Sinoć ja htjeo bit sa jednom djevojkom. Odem ja s njom kao u šetnju pokušam nešto ali mi ne uspije. Vratim se u kaf zujim malo unutra ali ne mogu dugo izdržat u zagušljivom pa moram opet van. Malo sam se naudiso svježeg zraka i vratio se unutra kad čujem neko krešti. Ja pogledam oko sebe kad to jedna meni jako draga prijateljica. Odem ja do nje i društva s kojim je bila. Sjeo sam a jedna se djevojka naslonila (legla) na mene. Ja nju zagrlio i ona kaže ime. Ja nešto malo razmišljam. Ja nju znam. Znam da je laka. Znam da će bit sa mnom ovo veče. Znam da me neće zvat posle toga ali znam da moj školski (školski=ptijatelj iz razreda u osnovnoj) oće bit s njom i neću ga zajebat. I ja ljepo ništa ne pokušam. Kasnije ja njega vidim sa djevojkom koju sam ja htje. Plešu zajedno, on joj nešto šapuće… ja popizdio. Pa ne može mi to radit. Jedva se suzdržo da ne napravim sranje. I kasnije čujem kako je on nju pokušavo nagovorit da bude sa mnom.
Sad se ja pitam… kad sam ja izgubio povjerenje u prijatelje? Kad sam ja zaboravio da je ples znak veselja? Nisam li ja nedavno plesali ja i jedan lik a ne možemo podnjet jedan drugog? Šta se događa samnom?