djecko

e sad će te se načitat:-)

Ovih dana sam se vraćo kući crknut pa mi se nije dalo pisat. Pokušat ću ukratko opisat šta se događalo:
Na TV-u se u zadnje vreme puno govorilo o Vukovaru i svemu tome. Meni je pažnju privukla djevojka (oko 20 godina) koja je izdala zbirku pjesama MOJA RIJEKA SUZA. Govori o svom doživljaju rata. Ona je inače bila u Vukovaru za vreme rata. U utorak sam podigoknjgu i pročitao ju vrlo brzo. Skoro sam zaplakao (opet ona emotivna blokada) i tad sam učinio nešto čak i za mene neobično. Otišao sam na net i pronašao broj mobitela te djevojke, i nakon okljevanja joj poslao poruku. Tu treba pridodati da sam ja srpske narodnosti, i uzeti u obzir šta je ona sve propatila. Sve je to ljepo završilo i nadam se da ćuuskoro imati prilikuda je upoznam.
U sredu sam imao zadaćnicu iz hrvatskog i bila je tema o pridonošenju na oltar domovine pa sam ja pisao o jučerašnjem iskustvu.
U četvrtak mi se dogodilo nešto jako pozitivno (bar se nadam) javila mi se Ivana Nagy (Nađ). Upoznao sam je za valentinovo (ima skoro godina) u bolnici i zaljubio se u nju. Ali zavraga čim smo se poljubili, javljeno mi je da ću biti premješten na drugi odjel. I dalje smo se čuli porukama, ali ja sam zbog spleta jako čudni okolnosti morao prekinuti s njom. Ona je vjerovatno mislila da joj lažem i to mi je zamjerila. Naš odnos je zahladnijo. I dalje smo se čuli ali to više nije bilo to. Oboje smo prošli kroz dosta drugih veza od tad. Ovo ljeto na ekskurziji sam izgubio mobitel a njen broj nisam znao napamet i eto ti vraga. Dugo sam bezuspješno pokušavao naći njen broj. Nedavno je jedna moja bivša djevojka završila u bolnici. Otišao sam joj u posjet i imali je cimeticu iz Tenja (odatle je i Ivana) kasnije sam pitao tu djevojku za Ivanin broj. Dugo nije bilo odgovora i u četvrtak mi se Ivana napokon javila. Probudila je u meni stare osjećaje koje sam s vremenom uspjeo potisnuti.
A taj četvrtak je pao snjeg. To je probudilo dječaka u meni (zapravo dječak u meni je uvjek aktivan a onaj odrasli dio se samo povremeno budi) provo smo se mi drugi razredi grudali s prvima a onda smo se uružili protiv jezične gimnazije (za one koji ne znaju ja sam iz matematičke) Rasturali smo ih ali onda su oni počeli igrat prljavo. Lozu iz mog razreda su napali s leđa i našajbali. Mene su tukla trojica, a Morena iz mog razreda su deformisali. Kasnije smo se spremili za odmazdu la su se razbježali
Ja sam se kasnije nastavio dopisivati s Ivanom. Ispalo je da i ona mene voli. Ali to mi nije puno pomoglo jer svedno sam biobjesan zbog onoga od prije. Te noći nisam spavao od bjesa. A one kukavice u petak nisu došle u školu.
Moja emotivna blokada je počela polako nestajati što sam se više dopisivao s Ivanom.
U subotu sam otišao do Osijeka da igram šah. Pobjedio sam se četiri partije ali dogovorili smo se da ćemo brojat kao 1:0. i saznao sam da mi jedna prijateljica ima tešku bolest i da možda ne bude dugo živjela, al obećo sam da neću nikom pričat pa neću spominjat ime.
Poželio sam malo prestat mislit na Ivanu al nije išlo pa sam izašo iako to baš i nevolim, ali ni to nije pomoglo.
Danas smo se dogovorili da se idem sutra nać s njom u Tenje.
To bi bilo više-manje sve

zločin u svjetu crtanog filma

Jutros sam odlučio pogledati nindža kornjače, ipak je to bio najbolji crtić ikad. Oprostio sam im modifikacije likova, ipak ne može biti sve isto. Ali jedna stvar je neoprostiva nešto šta sam htjeo čuti. Čekao sam, čekao i čekao i kada je bilo vreme da gaizgovore, taj legendarni uzvik KALAVUNGA oni kažu BAMBUĆA. Bambuća! Skoro sam plakat počeo. Ubili su prepoznatljiv znak nindža kornjača i najlegendarniji uzvik ikada.

gotovo je

zahvaljujem drsagim neznancima na pomoci. zahvaljujući dobrim starim mobitelima sve je rješeno. uglavnom: ostali smo u dobrim odnosima, sve bi trebalo biti kao prije. a to je i malo iskotristila jer sad ne mogu ništa odbit. treažila je da predamneke pjesme na natječaj. kad zajebeš, trpi posljedice

Momo-stoka

Jedna mi je frendica dala dnevnik da ga pročitam. Nisam smio nikom reći, al jebiga ja sam se izlajo. Nisam nikom reko šta piše, samo da sam ga pročito i sad sam stoka. A valda sam zaslužio. Al problem je što je u školi procurila priča da se družim s njom samo zato da si nešto ne napravi i ona je u to povjerovala. Pitala me koliko je poštujem kao prijateljicu a ja na to nisam ništa odgovorio (emotivna blokada) i to je dodatno rasplamsalo vatru. Ona je jedna od najnepoželjniji osoba u školi i društvo me ubija jer se uopšte družim s njom. I ja ne znam šta da radim?
U školi će me najvjerojatnije razapet zbog ovog posta

u selu neki lik daje satove aikida (ili kako se već piše) likovi koji treniraju su si umislili da nešto znaju. jedan mi je pokušao prodat foru sa lomljenjem ruke, ali se malo prešo. kud nije uspio tu je ostao na podu. sve bi se rješilo da treneri kažu učenicima kada nevaljaju. a ne "pa dobro je to za početnika"

razumjevanje

Svaki čovjek na ovom svjetu traži razumjevanje, ali većina ih nije spremna razumjeti druge. Ali to se događa i u većim sredinama. Ako neko nije dobre volje, ako je tužan ili potišten ti to moraš primjetiti inače si bešćudna stoka, a kad se tebi dogodi nešto što te baci u ponor nitko od njih to ne vidi.
Isto je i sa stvarima koje nas usrećuju. Većina ljudi se bavi sportom jer ih zabavlja i usrećuje. Ja se naprimjer volim penjati. Visim po rukohvatima, prozorima i sličnim mjestima. I kad me neko na nekoj visini svi viču i vrište na mene, kao past ću. A skoro svaki dan neki sportaš slomi neku kost a ja još nikad nisam pao.
Ja sam smo jedan primjer. Većinu povučenih ljudi, sanjara i opštenito «drugačijih» ljudi društvo smatra ludima
Na selu je to još izraženije. Ako nisi klon društva, potuno siizbačen iz njega

prijateljica u bolnici

jedna moja prijateljica (bivša djevojkazapravo) je završila u bolnici. otišao sam joj u posjetu i rekla je da nije ništa ozbiljno samo obične pretrage. ali problem je što je na odjelu intenzivne njege. kako da izvučem šta joj je zapravo???

cigarete

Nagovorili su me da napišem jednu svoju pjesmu. Pa evo

Cigarete

Četri zida
Jedan metar
Jedan prozor
Jedna cigareta

Što mi je to trebalo
Kako sam dospio vamo
Zar je ona toga vredna
Šta mi je to napravila

Četri zida
jedan metar
Jedan prozor
Druga cigareta

Zašto je ušla u sobu
Zar nije mogla sačekati
Pištolj bi odradio svoje
Ne bi bilo boli

Četri zida
Jedan metar
Jedan prozor
Treća cigareta

Dim me tako smiruje
Da bar ovaj trenutak
Traje cjelu vječnost
Kakva milina

Četri zida
Jedan metar
Jedan prozor
Četvrta cigareta

Mali je ovaj prozor
Previše je ovdje dima
Osjetit će se vani
Moram ići

Četri zida
Jedan metar
Jedan prozor
Puno dima



Pozdav i do smrđenaja

Slava

Pre dva dana sam imao slavu. Kompjuter mi je bio razmontiran, pa nisam pisao. Gosti su došli oko 5. Ništa strašno, oko 22 gosta. Ja sam se malo napio. Inače ne pijem pa mi nije trebalo puno. Oko pola litre vodke i oko 2 litre bambusa. Malo sam se ispovraćo. Oko pola 11 su me bacili u krevet. Al ako ništa bar sam se carski najeo. A i danas jedem sarmu, a i prasetine još ima. Pa ko voli nek izvoli, svi su dobrodošli:-)
Pozdrav i do smrđenja

natjecanje

u trećoj gimnaziji osijek se otvara prvenstvo u bacanju mačaka. potrebno je mačku baciti u drvo sa više od 10 metara da bi se pobio rekord bičve bigfoota. (mačku morate nabaviti sami)
pozdrav i do smrđenja

ja i moj jastuk

Većina me ljudi smatra idijotom.ovo je jedan od razloga:
Kad idem u školu u torbi nosim jastuk. Mislim ljudi razumite do Osijeka putujem 45 minuta, a autobusi su užasno neudobni. A ponekad se stvarno ne stignem naspavat. Dok sam išo bez jastuka u školi sam biosav polomljen i nenaspavan, a sad mi je super, mogu se zajebavat, skakat ludovat...
I sad sam je zato kreten
pozdrav i do smrđenja

zašto matematička (da ne dođe do zabune)

Kada ste osmaš svakodnevno pitanje kojim vas opsjedaju je ŠTA ĆEŠ UPISATI??? Ja sam jednom iz zajebancije reko da ću upisat macošku i onda mi počeli srat da neću moć upisat da tamo primaju elitu i takav drek. Ja sam se malo zainatio i ošo baš u macošku.
Pozdrav i do smrđenja

ŠTA SAM JA

Pozdrav svima
Ja sam Momo. Živim u Jagodnjaku i idem u matematičku gimnaziju u Osijek. 2.b. razred.
Rođen sam 21.3.1989 i sad bi trebo imat 16 godina. Bavim se ekstremnim zajebavanjem.
Za razliku od svojih vršnjaka ja volim školu jer mi je to jedini izvor zabave (zajebavanje ostalih učenika i profesora i povremene vratolomije). Ovdje ću predstaviti neke učenike moje škole (uglavnom one najbolesnije) i pisat ponešto o sranju koje nazivam svojim životom.
Ja nisam još jedan od onih koji misle da se cjeli svjet urotio protiv njega. Ja samo tvrdim da nemam sreće.
Pozdrav i do smrđenja