Ovih dana sam se vraćo kući crknut pa mi se nije dalo pisat. Pokušat ću ukratko opisat šta se događalo:
Na TV-u se u zadnje vreme puno govorilo o Vukovaru i svemu tome. Meni je pažnju privukla djevojka (oko 20 godina) koja je izdala zbirku pjesama MOJA RIJEKA SUZA. Govori o svom doživljaju rata. Ona je inače bila u Vukovaru za vreme rata. U utorak sam podigoknjgu i pročitao ju vrlo brzo. Skoro sam zaplakao (opet ona emotivna blokada) i tad sam učinio nešto čak i za mene neobično. Otišao sam na net i pronašao broj mobitela te djevojke, i nakon okljevanja joj poslao poruku. Tu treba pridodati da sam ja srpske narodnosti, i uzeti u obzir šta je ona sve propatila. Sve je to ljepo završilo i nadam se da ćuuskoro imati prilikuda je upoznam.
U sredu sam imao zadaćnicu iz hrvatskog i bila je tema o pridonošenju na oltar domovine pa sam ja pisao o jučerašnjem iskustvu.
U četvrtak mi se dogodilo nešto jako pozitivno (bar se nadam) javila mi se Ivana Nagy (Nađ). Upoznao sam je za valentinovo (ima skoro godina) u bolnici i zaljubio se u nju. Ali zavraga čim smo se poljubili, javljeno mi je da ću biti premješten na drugi odjel. I dalje smo se čuli porukama, ali ja sam zbog spleta jako čudni okolnosti morao prekinuti s njom. Ona je vjerovatno mislila da joj lažem i to mi je zamjerila. Naš odnos je zahladnijo. I dalje smo se čuli ali to više nije bilo to. Oboje smo prošli kroz dosta drugih veza od tad. Ovo ljeto na ekskurziji sam izgubio mobitel a njen broj nisam znao napamet i eto ti vraga. Dugo sam bezuspješno pokušavao naći njen broj. Nedavno je jedna moja bivša djevojka završila u bolnici. Otišao sam joj u posjet i imali je cimeticu iz Tenja (odatle je i Ivana) kasnije sam pitao tu djevojku za Ivanin broj. Dugo nije bilo odgovora i u četvrtak mi se Ivana napokon javila. Probudila je u meni stare osjećaje koje sam s vremenom uspjeo potisnuti.
A taj četvrtak je pao snjeg. To je probudilo dječaka u meni (zapravo dječak u meni je uvjek aktivan a onaj odrasli dio se samo povremeno budi) provo smo se mi drugi razredi grudali s prvima a onda smo se uružili protiv jezične gimnazije (za one koji ne znaju ja sam iz matematičke) Rasturali smo ih ali onda su oni počeli igrat prljavo. Lozu iz mog razreda su napali s leđa i našajbali. Mene su tukla trojica, a Morena iz mog razreda su deformisali. Kasnije smo se spremili za odmazdu la su se razbježali
Ja sam se kasnije nastavio dopisivati s Ivanom. Ispalo je da i ona mene voli. Ali to mi nije puno pomoglo jer svedno sam biobjesan zbog onoga od prije. Te noći nisam spavao od bjesa. A one kukavice u petak nisu došle u školu.
Moja emotivna blokada je počela polako nestajati što sam se više dopisivao s Ivanom.
U subotu sam otišao do Osijeka da igram šah. Pobjedio sam se četiri partije ali dogovorili smo se da ćemo brojat kao 1:0. i saznao sam da mi jedna prijateljica ima tešku bolest i da možda ne bude dugo živjela, al obećo sam da neću nikom pričat pa neću spominjat ime.
Poželio sam malo prestat mislit na Ivanu al nije išlo pa sam izašo iako to baš i nevolim, ali ni to nije pomoglo.
Danas smo se dogovorili da se idem sutra nać s njom u Tenje.
To bi bilo više-manje sve
Post je objavljen 27.11.2005. u 22:17 sati.