Nothing's complicated. It's just me...

četvrtak, 20.07.2006.

I hardly think such a day could exist.

Jucer...ja bio Dan. S velikim D. Al fakat dan sa svime.

Jutro je bilo strasno. No nazvao me decko da se dovucem do njega. Super. I kad sam krenula, taman sam presla krizanje, veliko i opasno, haha, vidim ja neku trebu i maknem joj se s puta, pogledam u pod, dignem pogled, PIF, neki dedica se stvorio predamnom, maltene se zabila u njega, pocela se ispricavat, a deda je valjda dobio infarkt, kaj ja znam...

Stojim na stanici, ide lik s bajsom, ide...ide...pokusava skocit na kolnik...PLJAS, kako se rastepo, bilo je gadno za gledat...uf...derem se ja jel treba pomoc, kaze covjek da ne, ja si mislim, strgo si si nekaj ziher.

Dodjem kod decka, taman udjem, umrem od straha jer je nekaj tak prokleto zviznulo na pod, kad ono, osla vrata od frizidera...ajme...ali, moram pohvalit svog dragog, stvarno je maestralno sve opet popravio i vratio na svoje mjesto...uuu...seeexyyy...haha...

Eh...onda sam pogledala crtic, jeeej...

A onda se sjetila jednog jako ruznog osjecaja...kao da nesto u meni puca...kao da gledam kako mi nesto sto toliko volim odmice...mislim da sam dehidrirala, dovraga. Ali...to je ad acta.

Ostatak veceri mi je bilo bas lijepo...super...

I krenuse ja doma...taman prelazim cestu i naletim na neka tri lika koji su me poceli zafrkavat, al ajde, zaboli me, prava stvar je bila kad sam dosla na stanicu. Sama stojim...ide prema meni neki lik, sav u crnom i onaj familliar hod...unatoc tome sto sam kratkovidna i jedva vidim na metar udaljenosti, dala bi se kladit, sam po hodu, da je lik metalac.

To kaj ne bi dobila okladu...tccc...

Stojim ja...stoji on...gledamo se mi...lik sav u crnom...ne znam kak hoda od silnih lanaca po sebi, imao ih je BAR 5-6...marte sa spikeovima, majke ti, te su mi najdraze...mos mislit. Ne bi da taj nogom zapne za mene jer ce sa sobom povuc moja crijeva. To nije zdravo nosit. Takvi ljudi se ne bi smjeli cipelarit i ic na poganje. Napravedna prednost. Ako zelis nekog ubit. I nanijet mu ozbiljnu bol...sad sam se sjetila bas jedne profesorice...ah...nostalgija...

No, da, di sam stala...aha, standardno, zakovice di stignes, smedja kosa svezana u repic, silterica, pink, ahaha, ne, crna, i bradica. I tak neki ubilacki pogled...ono...'mrzim cijeli svijet...samo skakavce podnosim...'...hahaha...

Nije mi bilo cak ni nelagodno stajat kraj njega. Samo sam se vrtila po stanici, cekala sam bus, da ne zakasnim doma, prolazila mimo njega sto puta, lik me pogledao malo cudno, al nisam se dala smesti.

U busu je isao samo jednu stanicu, pa sam se ostalih 7 vozila sama. Skoro sam zacorila...i dosla sam doma, otisla citat knjigu, dobila odgovor na jedno pitanje i to je to.

Sad idem pit jogurt, moram jesti puno jogurta, rece mi doktorica, i igrati puno bele, a ovo kaze buduca doktorica, tj. - JA.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Pa...nekak sam imala potrebu zbrisat stari blog...pa...hm...evo...nastavak. :)






Caaatkooo...

Ova mi je svjetska...

Once upon a time...

Hm...pa...there was a girl...bla, bla...tko me zna, zna me. Sretna, tuzna, vesela, zivcana, perfekcionist, duhovita(wanna be), marljiva, kreativna mala smedje crvena zelenooka cura.

Imam posao snova-jamac za kredit jednom visokom...kojeg tako...voliiim...ali se on stalno nesto ljuti na mene...shmrc.

Puna ideja i konstruktivnih odluka, dok je realizacija nesto vece relativnosti. SEREM! I zajebavam se s kim stignem, gdje stignem. Ponekad mi se cini da je zivot jedna velika zajebancija.

I'm writing my story here...so...read on.