Intrige s dvora kneza Bučimira

Izgledam kao zvijer. Pogledao sam se malo u špigl nakon sranja i ono, fakat sam zvijer. Iz profila izgledam kao da bi se od mog tijela mogla napraviti još tri pristojno popunjena frajera. Ide mi ovo vrijeme na živce. Malo sunce, pa puno kiša. Nek se sve goni u dupe. Oću novi bajk!! Oću povišicu (iako se ne bunim ni ovak, ali treba uvijek ubacit i problem socijalne tematike)!! Oću žensku!! Oću slobodnog vremena!! Kratki popis želja, dakle.

Imamo novu čistaćicu tu na poslu. Do sad nam je zahod svako jutro smrdio po kanalizaciji. Ja pretpostavljam da blizina rijeke ima nešto s tim, a i jebeš kvart koji je pol sata pješke udaljen od centra grada, a sva kućanstva i dalje koriste septičke jame. Nova čistačica mi nije ni malo simpatična, ali napravila je po mnogima dobro djelo, jer je onesposobila smrad iz zahoda. Naravno da jedino ja nisam zadovoljan. Mislim, ti osvježivači zraka, što li već, to tak smrdi i od tog me boli glava do te mjere da bi zbilja rađe mirisao friško israna govna mog susjeda, nego Air Wick od Citrusa. Ali ako su ostali zadovoljni, koji sam ja faktor tu da se bunim.

Upravo mi je čistačica ušla u sobu i morao sam s njom razgovarati. Mrzim to. Ne zato jer je ona podređena (iako ne bi bilo loše da imam neke malo jače ovlasti, pa da me se boji), nego zato jer razgovori sa čistačicama nikad nisu jednostavni. Pogotovo ne s novim čistačicama. U pravilu im treba oko mjesec i pol da nauče gdje što stoji, kakve su navike pojedinog zaposlenika i slične stvari. Ova ne zna još ništa. Zove me "mladi gospon", dakle, ne zna ni moje ime. A uredno sam joj se predstavio kad je došla. Ne znam ni ja njeno, ali to je zato jer ja nikad ne zapatim ime kod upoznavanja, osim ako me se osoba ne dojmi. Ova nema apsolutno nikakve šanse da me se dojmi. Ikad. Uglavnom, razgovor je tekao otprilike ovako:

Čistačica: Mladi gospon, oću ja zaključati ili vi?
Ja: Možete i vi, samo nemojte dole, jer tam mi je bicikl, u biti možete i dole, danas nisam s biciklom, zaboravil sam.
Č: (tupo gleda)
J: Inače dolazim s biciklom i ostavljam ga dole, već ste mi dva put zaključali vrata, pa Vam samo govorim da ne morate zaključavati dole, jer budem ja. Pošto mi je dole inače bicikl.
Č: A dal da sad ja zaključam ili bute vi? (počinje se približavati mom stolu)
J: Možete vi.
Č: (već je kod mene) Di je taj ključ, rekli su mi da je kod Vas?
J: Aha, vi nemate ključ, bum ja zaključal, samo vi odite.
Č: Ne, ja sam svoj ostavila doma. Jeste sigurni da ćete zaključati?
J: Siguran sam.
Č: Ne bute zaboravili?
J: Kaj mislite ko zaključava kad vas nema? Ne bum zaboravil, sve u redu.

Eto.

Primjetio sam da nitko ne komentira klipiće koje ja vrijedno i marljivo linkam kod sebe, a uopče ne bi trebao to raditi, jer sam ih ja sve vidio. Bez obzira na Vas, ja ću ih i dalje stavljati, a Vi kak 'oćete. Danas imam za Vas klip iz jednog kvalitetnog filma. Stoga, uživajte. Veličina je zanemariva. Skoro pa 2,5MB.

- 17:42 - Komentari (18) - Isprintaj - #

<	travanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

Intrige s dvora kneza Bučimira

19.04.2005., utorak

Blogovlje

Linci

Pišite knezu Bučimiru