Intrige s dvora kneza Bučimira

Često mi znaju trubiti ljutiti vozači automobila kada biciklom prelazim ulicu. Iako ja prelazim pod zelenim svijetlom i preko zebre. Dakle, sve po PS-u. Ali svejedno trube. Jučer mi je jedan trubio. Obično kad trube, ja dignem lijevu ruku u zrak, a šaku okrenem prema njima, sa samo uzdignutim srednjim prstom. Znate tu gestu. Sigurno ste ju vidjeli par puta. Usput i okrenem glavu prema trubaču da mu vidim reakciju. Obično nešto kažu, a ja se uvijek zaderem na njih istu stvar. PUŠI KURAC JEBENA KRETENČINO! Ne znam zašto baš ta psovka prva izađe iz mojih usta u tim situacijama, ali eto. Normalno da ne stanem kad to govorim. Kaj Vam je? Još da me frajer nabije. Sve je to iz pokreta. Ja sam mobilni jebač majke.

Imam doma par majici u kojima ne izgledam debelo. Odjenem ih, pogledam se u špigl i izgledam bogovski. Pravi sportist, rekli bi. A kako mi je to bilo čudno, stao sam razmišljati. Na kraju razmišljanja, uvidio sam da su te majice stare preko sedam godina. Onda nisam bio ovoliko debeo. One su podsjetnik na te dane. U njima izgledam kao onda. Te majice su svojevrsni tajm mašinovi. I sve su crne. A priča se da ljudi kad odjenu crno izgledaju mršavije. Sad si ti misli...

Bio sam jučer na danima španjolskog filma. Sa Richardom. A tamo su bile i njegove prijateljice, od kojih jedna ide s njim na faks. Gledali smo Juana la Loca. To je film o ludoj Ivani. Kraljici koja je bila luda. Od ljubavi. U biti je bila ljubomorna. Ljubomorna = Luda? U Španjolskoj u 16. stoljeću izgleda da da. A njen hapsburški muž je bio jebač. Sve je on jebo. Nije ni čudo da je Ivana bila luda. I ja bi poludio. Na filmu je jasno vidljivo da je frajer imao mašinu od kare. Nitko svoje aparate ne voli dijeliti. Čak ni susjedu. Stoga je razumljivo da je Ivan poludjela. Ali jebača je snašla kuga. I umro je. A Ivana je onda postala nekrofilka. U neku ruku. Jednom mjesečno je otvarala grob jebačev i ljubila njegov kostur. Trebalo joj je 47 godina da shvati da je to bolesno. Ali nije ga prestala voljeti.

Nakon kina, i nakon što smo frendice Richardeve odbacili doma, otišli smo jesti u McDonald's kod Rotora. Čekamo hranu, kad odjednom zvuci kao da je tuča. Ima jedna zanimljiva stvar koju sam primjetio. Kad je tuča, ima jedan tren kad izgleda kao da je sve zamrlo. Nema uopče zvukova, osim onih udaranja nečije šake u nečije lice. Ali to potraje kratko i onda sve opet bude normalno. Uglavnom, dvojica frajera sruše trećeg na pod i stave mu lisice. Ali izgledali su premlado da budu policajci. Kada smo krenuli prema parkiralištu, nije ih bilo. Očekujem naslov u crnoj kronici kroz nekoliko dana.

- 17:10 - Komentari (16) - Isprintaj - #

<	travanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

Intrige s dvora kneza Bučimira

15.04.2005., petak

Blogovlje

Linci

Pišite knezu Bučimiru