Sinoć sam krenula na spavanje. Obukla sam pidžamu, oprala zube, umila se, stavila kremu na lice,razmislila o tome što me sutra očekuje. Iz dnevne sobe uhodnik koji vodi do moje sobe. A tada umjesto u sobu, okrenula sam se i otišla na balkon. Možda si se vratio. Možda si tu. Ali opet je sve što vidim pred sobom samo još jedna kišna noć. A ono dobro raspoloženje od maloprije je kiša već isprala. A godina dana još mi ništa ne znači. Isto je kao onda, ali nema veze. Naučila sam patiti. Možda će biti bolje. Ili mi je zapravo sad dobro, već sutra može biti gore. Ma mogu ja to. Moram... Samo da prije toga još jednom odem na balkon.
|