sveženski blues

S obzirom da je ovo moj prvi tekst napisan na ovakav način, znači iz mozga prosljeđen na prste mojih malih ručica, a one svoj posao odradile na tipkovnici kompića, ja pokušavam objasnit naslov ovog teksta a ujedno i moju boljeticu. Kao šta sam u opisu bloga napisala što je bulimija tako ću sad pokušat shvatit zašto se ja prejedam i onda povraćam. Ja nisam od onih šta guštaju u nekom trpanju svog malenog želudca, stalno se čudim kako se neki ljudi mogu prežderavat trpajući u sebe ka da umisto želudca imaju najilonsku bičvu, i ja sam se dugo tome čudila, a onda sam skužila da se oni trpaju hranom iz ko zna kojih razloga (ostavljeni, rastavljeni, krivo sastavljeni, zlostavljani, ružni, debeli i da ne nabrajam). Njihove trpanje mi je dugo bilo čudno dok nisam shvatila da ja činim isto samo ja ne trpam svoju najilonsku bičvu, oliti želudac nego da trpam isto najilonsku bičvu ali da je taj organ po kojem se razlikujemo mi prežderivači smješten u mojoj glavi i naravno radi se o mom malom mozgu. Zavidim onim koji natrpaju želudac, jer on prepozna što mu triba ili ne triba i onda ako skuži da su ga pretrpali on se lipo pobuni i jednim jednostavnim postupkom sebe rastereti, naravno povrati i svima je lakše. E, ali ja imam malo veći problem, jer mozak kao organ nema funkciju ka
želudac i kad se on lipo pretrpa dolazi do malo većih jada. Pitanje je sad? Kako obranit mozak od pretrpavanja? Najprije sam mislila napravit selekciju prehrambenih proizvoda koje ja u njega unosim, znači odlučila sam da ću prihvatit samo ono što mi je lako probavljivo. I tako ja napravim selekciju osoba za konzumiranje i usput selekciju hrane kojom će me provat natrpat ali silom prilika odnosno neprilika upadne meni u početku rijeđe, ali poslije sve češće neka hrana koju ne mogu probavit, vidim ja di to vodi, ponovnom pretrpavanju. Nabrzinu pokušavam smislit spasonosno rješenje. Skužim da triban naučit mozak rigat, ako već ne mogu prestat jest škovace onda ću ih lipo s guštom popapat, a onda ću ih još slađe izrigat. I sad lipo iman ricetu i pazite me se svi (meni dragi) koji ste napravili atak na moju najilonsku bičvu. Vi lipo dođete u samoposlugi i odaberete s čim ćete natrpat svoju najilnsku bičvu, a ja nemam samopsugu takovg tipa i i onda ću jest sve šta moran i lipo rigat kad se najedem i opet i opet i opet. Toliko o mojoj umnoj bulimiji, a u nastavku sljedi puno teško probavljive hrane.................