SUTRA NASTUPAM!!!!
Dobro, ovaj sam dio sad riješila.
Jap, sutra je dan Šare (iliti studentskog doma Ante Starčević) i organizirana je fešta (kao i svake godine) na kojoj će moja malenkost zajedno sa ostalim plesačima nastupiti. Samo se nadam da neću zaboraviti sve korake. 
Ipak nisam nikad plesala ispred mase ljudi koja bi me gledala. Sa pjevanjem već nemam problema. Malo cugneš i pjevaš ko' slavuj. Pardon, biglišeš.
Nakon toga NAVIJAM
Jest da ne očekujem da ćemo pobijediti Brazilce (znam, ovo sad zvuči gadno, ali samo sam realna) no biti ću vatrena navijačica!
Čak sam rekla da ću si i lice iscrtati.
Jedino je problem što prije svega imam ispit iz talijanskog. Ali riješiti ću i to.
Prošli vikend je bio stvarno super. Umjesto na Salsu u Stross u petak sam otišla na koncert Psihomodopopa u Peticu. Gobac je ostao obučen. Valjda nije bilo dovoljno publike. 
No sad slijedi ono zanimljivo... pri kraju koncerta, priđu meni i prijateljici dva dečka pitati nas za ples. Prvo sam ostala šokirana jer je to ipak koncert Psihomodopopa, a i u mojim plesnim krugovima obično ja ganjam nekoga za ples (ah, i ta su vremena došla, muškarci koji plešu su zbilja deficitarni pa se mi cure moramo boriti da bi imale s kim plesati)... a drugo što me šokiralo jest da tip čak i zna plesati, OK ne kao ovi moji plesači, ali zna, što je veoma pohvalno.
I...
... sad kad je već bio gotov koncert, prijateljica i ja odlučismo otići, jer valja se naspavati i za sutradan (a i ja sam bila "malo" popila 
pa se valjalo i otrijezniti), kad me tip s kojim sam plesala pita za broj. I što sam ja napravila??? Pobjegla glavom bez obzira, kao i uvijek. Iako mi je, dok sam došla do sobe već bilo žao. Budući da su me do sada broj pitali samo neki starčeki. A ovaj je baš bio simpatičan, i mlad.
Ali dobro. Povratka nije bilo.
ili je???
No to više nije važno. U subotu smo ponovo izašle... i kud ćemo, hmm... ovaj đir oko doma su sami brucoši, što je mlado (i meni, a njoj pogotovo) i na kraju završimo u Movieu. Da, da... znam, rekle smo si da više tamo nećemo, ali ako ništa makar imaju dobru glazbu. Svirao je ovaj put super mladi bend (basist mi je usput i kolega - i tek sam sad skužila da je zgodan!!! a 4 godine skupa na fax išli). I zbilja je bilo dobro... nisu me napadali starčeki, valjda su me sad brucoši (i mlađi) počeli salijetati (nije neko poboljšanje, ali bolje je, makar je manja razlika u godinama) ... No, što je najzanimljivije, na koga smo tamo naišle??? DA! Na tipa od večeri prije. Ovaj put je, uz malu pomoć moje prijateljice, ipak dobio moj broj. No ne očekujem da će se javiti. (Kad točno da prestanem očekivati da će se javiti?? Ja vam naime nemam baš iskustva s tim)
I to je to!
Do skorog škrabanja!
PUSA!
