glavno da san ja redovita... ma to van je super. uglavnon... došla san napokon u tu slavnu srednju. dobro, teže je nego u osnovnoj, ali podnošljivo, bar zasad. razred mi je ono, u redu. moglo je i bolje, i gore. neki su mi stvarno odlični, a s nekima jedva progovorin dvi-tri riči na dan. tako to valjda ide, ne možeš se nać sa svima. evo ovaj put ću krenit s ljubavi koja mi je (napokon) krenila. bili smo lani skupa par miseci i sad smo se pomirili. javia mi se i pita me da opet probamo. i pristala san. lipo mi je s njin i mogu reć da san bar donekle sritna. naravno, neke ljude ne možeš tako lako prikrižit, ali možeš dat sve od sebe da to učiniš. to je upravo ono šta radin i zadovoljna san kako mi ide, valjda, haha. danas je steffu rođendan pa mu ovin puten čestitan. jučer je bia andrei pa eto, čestitan i njoj. očito je mamama i tatama bilo cvjetno doba godine... nisan odavno filozofirala pa je vrime da to prominin... moje pitanje danas je je li van ikad bilo toliko jebeno stalo do nekoga da ga maknete od sebe? nesvjesno, naravno. eto vidite, jedan put davno san to učinila. valjda mi je bilo teško prihvatit da me neko može volit i nisan tila pokazat da osjećan isto. na kraju san pukla i sve mu rekla, ali sad mi je jasno kako je to ispalo. ispala san mala nezrela djevojčica koja se sakriva iza velikih riči koje ustvari ni ne razumi. nije svatia da su te riči bile jedino šta je ikad bilo sigurno i stabilno u meni. ja nisan svatila da me pokuša učinit sritnon. nije da ja uspia, ali da je sve od sebe. umisto da naučin cijenit kad neko skupi toliko snage i stavi me isprid sebe, oden kod nekoga ko toga nije vridan i čekan ga toliko vrimena. a znate zašto?? jer me strah, uvik me bilo strah, čak i s ovin drugin do koga mi je (bilo) isto puno stalo. ne toliko, ali dosta. nekad me zanima samo jedno. oću li se ikad prestat bojat doživit sriću u pravon smislu?? oću li se ikad prepustit emociji?? ne virujen, baš ne virujen. znate onu pismu: "...I've learned to play on the save side so I don't get hurt...". jel se nalazite u njoj?? ja se nalazin totalno. lakše mi je bit s osobon s kojon mi je lipo, ali znan da će njemu uvik bit više stalo nego meni. znan da ga neću zavolit. i kad prekinemo, nije bitno kad ni kako, bit ću u kurcu tjedan, dva i onda ću tražit nekoga drugoga. i nać ću opet nekoga takvoga. neko vrime me to ispunjavalo i mislila san da mi ništa drugo ne triba. mislila san da san mlada za druge stvari, nisan imala volje. kurac volje, muda nisan imala... nemojte bit ka ja, to vas iskreno molin. borite se za ono šta vridi, nemojte posli svatit da je kasno. nikad nije kasno, nikad. imate sriće šta mi je ručak pa ću zaključit post jednon predivnon pismon. uživajte!

Sve Jos Mirise Na Nju

Ne pitaj me nocas nista pusti me da sutim
Ja nocas trebam mir
Stare rane opet peku moje bitke dalje teku, duso
Ti nemas nista s tim


Sa tvojeg izvora moja se dusa napila
Zedna tvojih godina
I sada mamurna pita gdje je utjeha
Gdje je mladost nestala


Idu dani ja ih pratim, ponekad do tebe svratim
Duso trazim zaborav
Molim sate da se vrate tragovima njenim hodam
Tiho kao da je tu

Sve jos mirise na nju, i dan, i jutro sto ce doci
Nakon ove noci, noci bez sna
I dvjesto godina da ih brojim u samoci
Otkako je otisla.


U mojim venama jos je njenog otrova
Jos je doza prejaka
A tebe ljubim, da ne poludim
Da zaboravim


Sve jos mirise na nju...

Sa tvojeg izvora...

U mojim venama...


Parni Valjak