dragi moji... prošlo je toliko vrimena da ne mogu to ni zamislit. skoro dva miseca nisan bila tu di jesan, sad san se vratila. čudno se osjećan, i puno, i prazno u isto vrime. volila bi van ispričat šta je sve bilo, ali neću jer je puno ljudi koji me znaju počelo čitat ovaj blog. čak san mislila prominit adresu ili otvorit novi, ali neću to učinit. neman snage izbrisat pet miseci pisanja i vaših komentara tek tako. ovo lito mi je bilo i predivno, i užasno. na samon početku san izgubila prijatelje kojima san virovala više nego ikome. to me stvarno pogodilo. sad polako obnavljamo odnose, valjda to tako u životu ide. većinu lita san bila na braču. nekad je bilo dosadno, ali imala san baš dobru ekipu i uživala san s njima. lani je isto bilo zabavno, ali ove godine san se s nekima i zbližila, onako prijateljski i to mi je stvarno drago. neću ih sad nabrajat, bilo bi glupo. e da, moran van se pohvalit da san se napokon napila, antea me pokvarila... to bi završavalo prilično neslavno... haha, svatit će neki... šta san zaboravila?? ljubav, naravno. zabrijala jesan s nekoliko njih, ali s nikin nisan bila duže od dva dana. nisan jednostavno tila preseravanja. bit s nekin samo da budeš meni je jadno i glupo, tako da... neću lagat, do nekoga mi je bilo puno stalo, bilo je i njemu do mene. ali znate ono, kad vas neće, neće. previše sranja i gluposti jednostavno sruši sve, pa tako i to. tada san žalila, danas mi je i drago. život mi je ovako toliko jednostavniji, pruža mi više slobode i mista za zabavu. iman 14 godina, tek jadnih bijednih 14 godina i mlada san za neke emocije i stvari koje san proživila. ne govorin samo o ovome, nego općenito. proć će neko vrime i tek onda ću dopustit sebi ono protiv čega se sada borin, tj. protiv čega san se borila skoro cilo lito. a i neko mi je novi zapea za oko... malo više... šta da van još pišen?? bila san na koncertu od shakire i bilo mi je stvarno dobro. ma cilo je lito bilo dobro, stvarno je. pošteno san se odmorila i spremna san za početak škole. 4.9. je lani bila nedilja, a ove godine krećen u srednju. koliko god mi se ne da, toliko jedva čekan vidit ljude, upoznat se, jednostavno krenit dalje. nadan se da ćemo se čitat i ove godine.
šaljen van svima puno pozdrava i poljubaca.
vaša mia




šta te ne ubije, ojača te... razmislite o ovome... i svatit ćete... da je sranje... ali sranje koje koristi... i stvarno je istina...