i don't want to hear, i don't want to know. please don't say you're sorry. slušan tu famoznu pismu dok ovo pišen. kako ljudi znaju sjebat stvar. kako te znaju dovest do totalnog ruba. izigrat tvoje povjerenje i bacit u vodu ono šta ste godinama gradili. je, triba skupit snage za ispriku, ali je li ona dovoljna? sedan slova, nekima težih, nekima lakših bi tribalo prominit sve. tribalo bi vratit vrime. ali pogodite šta?? ono se ne vraća. ono se ne zaboravlja. bez obzira na sedan slova, neke stvari te mogu uništit. i dobro kaže madonna, molin te, nemoj se ispričat. molin te to jer ću se slomit. kad čujen tu rič iz tvojih usta i vidin da je stvarno misliš, ono šta je bilo, prestat će bit važno. i time ću prestat bit važna samoj sebi. i posli ću se mrzit zbog toga. najgore je šta ću ti stvarno oprostit i prić ću priko svega i živit dalje ka da ništa nije bilo. ne, neću zaboravit, ali dopustit ću da mi opet učiniš isto. ljudski je griješit, kažu. ali greška se dogodi nesvjesno. nije sve šta je loše greška. nešto je i prevara, laž, namjerno nanesena bol. i sama ta činjenica tako prokleto boli. i volila bi zaboravit i tebe, i sve, al mi ne ide. i kad god izađen, di god se okrenen, vidin samo tebe. i zamišljan ono šta će možda bit, tih sedan čarobnih teških slova. i znan da ću nakon njih opet bit samo tvoja. i suze će samo čekat da krenu, ali neću ih pustit i nikad nećeš svatit koliko je bolilo šta mi te vratila bijedna isprika... zato samo molin boga da nikad neću čut oprosti, ne od tebe. oću da žališ, ali ne preda mnon jer mogla bi ti oprostit i to vrlo lako...

evo me nakon duže stanke. gotova mi je osnovna i to mi pada podjednako teško koliko san sritna. večeras nan je oproštajna i jedva čekan vidit kako će bit. nagovorila san svoje da ostanen do dvi ure, a to je ono uspjeh stoljeća... zadnji dan škole je bia predobar, detalje možete vidit na steffovon blogu da se na ponavljamo. evo vidiš kako san dobra pa ti radin reklamu.
ljubav... e o tome bi se dalo. mogu reć da mi je neko nakratko okupira misli, ništa posebno. sad san u malo sjebanoj situaciji, al dobro, bit ću optimistična za razliku od inače pa ću reć da će sve bit dobro. kako uvjerljivo. hahaha. aj ljudio moji, iden van se sredit za tu slavnu oproštajnu, pisat ću van kako je bilo, obećajen. prvi dio posta posvećujen... hm, posvećen je više ljudi, neka se sami nađu u njemu...