petak mi je bia grozan dan ka šta ste mogli i primijetit iz prošlog posta. subota je zato sve nadoknadila. navečer san išla direktno iz kazališta na tein rođendan. bila je mala ženska ekipa, ali baš nan je bilo lipo. pivale smo i jele, šta je još važnije . neke su bile slabe volje, ali to za divno čudo nije puno spustilo atmosferu. usrid večeri su nan uletili ovi kraljevi s antinog tuluma koji su došli po pljusku sa žnjana mrtvi pijani , pogotovo jedan, ali nećemo imenovat. cili šporki, mokri, valjaju gluposti... bože sačuvaj. bar smo se imale kome smijat... u nedilju su mi radili i mater i otac tako da san cili dan imala stan samo za sebe. koji gušt! navečer san išla do žnjana sa ženskima iz škole, varile smo ka ništa, igrale biljar, zajebavale se... ali ta nedilja je bila tako tužna... ajme ne mogu van to ni opisat, baš smo sve bile u kurcu bez nekog posebnog razloga, valjda je bilo nešto u zraku . kad san došla doma, pričala san s elon na telefon negdi do jedan i po. nakon toga smo obe dvi bile puno bolje volje. danas san išla s teon do mirne, kraljice sa brača. radile smo joj dredove, pretežno ih je radila tea, al dobro... ja san se igrala s nekin njenin bebama (glavno da san zrela) i valjala neke preglupe baze. uopće nisan sličila na sebe, ne znan šta mi je bilo . pubertet me stvarno puka u ton smislu, jedan čas samo šta ne zaplačen, a drugi san na vrhu svita. a bože!! molin vas, ako ovo čita neko ko je da moj broj nekome ivanu iz potravlja, neka mu reče da odjebe od mene. ozbiljno to mislin. čovik stvarno nije normalan. ne svaća neke stvari. danas bi tila pisat o nečemu o čemu stvarno razmišljan, ali nikako da posložin misli na papir (ili kompjuter) . zvuči glupo ovako na prvu, ali to su snovi. meni su oni važni iako nisan praznovjerna. naravno da ne virujen da ako sanjaš smrt, produžiš nekome život, ali virujen u to da te neke stvari opterećuju i ako ih ne želiš sam priznat, o njima ti govori tvoja podsvijest. već san dosta puta pisala o potiskivanju onoga šta nas boli. snovi su put kojin zapravo upozoravamo sami sebe na ono šta smo potisnili. jedan put san sanjala ogromni brod na rivi. potražila san objašnjenje i otkrila da brod znači želju za bijegon iz stanja u kojen se trenutno nalaziš. razmislila san koje je to moje stanje i svatila da je itekako postojalo i da san se tila maknit iz njega. neki sanjaju crno – bijelo, neki u bojama. neki se osjećaju ka oni sami, a neki ka da gledaju sebe u određenoj situaciji. to sve igra ulogu. postoji posebna vrsta snova, tzv. lucidni snovi. u njima čovik sam određuje šta će radit oni oko njega, ka da je svjestan da sanja. to triba puno usavršavat i rijetki uspiju. sanjat možeš bilo šta, to je ono šta je predivno. ako sanjaš nešto lipo, bar si sritan tih par sati. ako imaš more ili nešto, čin se probudiš, osjetit ćeš ogromno olakšanje, ka da ti je pa kamen sa srca . neki viruju da su snovi zapravo paralelni svit s javon. doslovno uzeto, to mi je preglupo. ali zapravo jesu. snovi su zapravo mašta. a šta je drugo mašta nego jedan paralelni svit u koji se sakrivamo i bižimo od stvanosti?? kad san išla u treći razred, točno se sićan, morali smo pisat šta smo sanjali. ja san napisala da su snovi moja jedina stvarnost. tek posli san čula onu pismu: dreams are my reality... učiteljica je bila šokirana s tin šta san rekla, a ja nikad nisan svaćala zašto. valjda je mislila da dite od devet godina ne može smislit takvu rečenicu. vidite, ja san mogla jer san tako oduvik osjećala. svaki san mi je bia ka neka pustolovina, u tome san stvarno uživala. danas na sve gledan s drugog aspekta, više tražin značenje u onome šta san sama sebi poručila. to van itekako može pomoć da otkrijete samoga sebe. kupila san sanjaricu koju je napisala psihologinja i mogu van reć da je predobra, a vrlo često i istinita. koliko god me objašnjenje zateče u jednon trenu, posli ga svatin. ta me podsvijest uvik fascinirala i sama ideja da je mogu bar donekle protumačit, meni je savršena. puno van hvala na sve većen broju komentara, stvarno mi je drago da me čitate, nadan se da ćete i dalje . ako vas zanima objašnjenje nekog sna, samo pitajte, dat ću sve od sebe da van pomognen jer to stvarno volin. nemojte se sad bojat ić leć , samo zatvorite oči i uživajte. završit ću citaton al pacina čiji blog morate posjetit: «...dok mi kapci čine granicu zemlje snova, dok sam između vremena i prostora, dok moja volja čini moju osobnost, onda sam najmirniji...». predivno piše i virujen da ćete se nać u ovome ka i ja. veliki pozdrav svima, a posebno njemu. laku noć...