subota, draga moja subota... ujutro san bila s teon na žnjanu i bačama, a popodne kod ele. kralju moj, znate kako je kad ne vidite najbolju priju deset dana?? lipo smo se napričale i navečer otišle u mastersa. doduše, većinu smo vrimena provele u wc-u pokušavajući otrijeznit našu najdražu pijanduru, jednu divnu crnu ženu. jučer san cili dan provela na nekoj pričesti koja se odvijala u školi. posli smo išli na ručak, a ostali praktički do večere. katastrofa. posvađala san se sinoć lipo s ocen, ne mogu se više trudit održavat taj odnos. nisan ja kriva šta se njemu događaju sranja. mislin da se triba trudit bit s roditeljima u dobre. ono, mater mi 500 puta digne tlak, ali ipak nam ide. a s njin... bože sačuvaj!! trenutno mi je ipak glavna preokupacija šesti sat na kojen bi tila samo propast u zemlju, da me proguta i više nikad ne ispljune. mater mi dolazi na sat razrednika držat predavanje o pušenju i alkoholu. ajme kako će me sprdat, umrit ću. to mi je lipo priopćila s osmjehon na licu i ne vidi žena u čemu je problem. ja ću joj reć. gotova san!! ubit će me!! zajebavat do kraja života!! ali nema veze, ne smeta mi, uopće. isto ka šta mi ne smeta šta iden na državno iz biologije, a nastavnica mi neće objanit ono šta san je pitala. glavno da se neću ocrnit, ma di bi ja s takvon dobron pripremon?? zapravo san zaključila da će mi dragi bog poslat šalić sa svin odgovorima, jel da je to pametno?? danas neman volje pisat post ka obično. dajen van zato jednu svoju pismu da je pažljivo pročitate i napišete mi iskreno mišljenje. nastala je u meni stvarno posebnon trenutku i puno mi znači. zove se jezero.

odavno si u meni iskopao jezero
i napunio ga ljubavlju i samim sobom.
postala sam školjka i u njemu živjela,
u životu nikad bila sretnija.
često si me znao u valovima svojim
nositi u beskraj strasti i užitka.
naivno sam ti dala sve što sam znala,
sve što sam imala, sve što sam bila.
no ljetom se nad nas nadvilo sunce
zavodljive boje i predivnog sjaja.
ispario si za njim u daleke pute,
a ja sam, pogađaš, ostala sama.
ostala sam prazna ljuska na putu,
gazili su me, ponekad pružali i ruku.
al školjka u praznom jezeru ne zivi,
čak i ako padnu pokoje kiše.
kad jednom ode voda i nikad se ne vrati,
za njom ode školjka i nema je više..

MySpace Layouts