Voodoo Doll's Hiding Place

28.08.2007.

FUCK FRANKIE!!!

:)
Hehe, popstikl...
Pređoh na Mozillu...
Kvalitetnije...
Uši su mi od muke otpale dok radih s Explorerom...
Hehe, uši...popstikl...
Vesela sam danas...
Iako me puca s vremena na vrijeme ono "derem se, ne želim te vidjeti i znam da nisi u pravu i nikad nećeš biti, goni se u tri (prostor za određene organe- brijem da će ovaj prostor postat neš kultno na ovom blogu :p) i koji me (opet prostor za organ, ovaj put drukčijeg spola) gledaš, prestani me gledati ili ću ti odsjeći glavu, šmrc šmrc, kmeeeeee!)
Skraćeno-PMS
Osjećam se ko emač...
Haha, a zna se kaj se događa emačima...
Ak netko nije pogledao jednu od dvije nove epizode Mira i Dobra (ili Mira i Dobrog, ispravite me ako griješim), potraga za emom, upravo je obvezan da to učini :)
Hihi...
Popstikl...
Pošto nemam nikakvog pametnijeg posla...
Odlučila sam napisati novi post (ono, duuuh ... O.o)
O tome kak sam počela radit mambo đambo crtež...
Ilitiga, veći od onakvih kakve inače radim...
A radim ih mnogo...najčešće navečer, sama u sobi, sa slušalicama na ušima...inspirejšn...
I tak...
Možda ga negdje na blogu objavim kad bude gotov...hihi...
Mambo Đambo
A odlučih prikazati jedan moj crtež (ou jes, ou jes)
Smatram ga dobrim ako uzmem u obzir činjenicu da je napravljen prije oko godinu dana...kad još nisam pročitala neke knjigice sa savjetićima i kad još nisam počela usavršavati moju tehniku crtanja...
Crtež je skeniran...
Pa će možda izgledat malo fejk...
Ali aj sver, to je moj crtež...
Na crtežu se nalazi zmaj s jugio karte jednog mog frenda (ne pitajte, frend je malo podjetinjio, a ja JESAM mlađa od većine, ak ne i svih koji ovo čitaju)...
Meni je bilo dosadno pod satom (hihi) pa počeh crtat...
Završih kod kuće :p
I dobih ovo

Mwahahaha....
Kljikni da bude vejiko...
:)
A to je jedan od onak...prosječnih radova...
Kak sam skromna...
Ovo je jedan od glupih ne-intelektualnih posteva kakve sam pisala u početku...
Pojest ću te...
Popstikl

22.08.2007.

Postek jer se prčkaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...

Ovo je post da proradi komentiranje...
Juhuuuuuu!!!
Btw, molimo, svrnite pogled na lijevu stranu i promotrite veličanstveno novo ruho boxeva (shvatih da je toliko blogera koje sam čitala prešlo "on the dark side" ili-u društvo zatvorenih blogova...više je takvih, nego ovih aktivnih...)...
I tak...
Ovaj ću post tak i tak izbrisati...
Molim, ak već komentirate, komentirajte prošli post...
Ja ću sama ostavit sebi (mwahahaha) jedan komentar da provjerim radi li komentiranje....
Tnx...

20.08.2007.

Here's a llama, there's a llama, and another little llama, funny llama, fuzzy llama, llama, llama, duck

Pošto nisam tip blogerice koja pati na komentare (ostavite mi puuuno komentarćyča, puusek!) ja pišem kad mi se piše pa ću stoga napisati novi post...
O tome kak sam išla gledat emača, i kak sam bila u zagrebačkom zoološkom vrtu i vidjela ga, onak, drukčijim očima neg dosad...
Emač, ilitiga, Heri Poter je neš kaj idem gledat svake godine sa starcima...znate ono, family fun?
Pošto moji baš i nisu za family fun (ili to ja samo mislim) onda je najbolje da lijepo iskoristim priliku kad su na godišnjem, a Zagreb je pust, da s njima i sestrom odem na...pa...family fun!
A emača idemo gledat svake godine bili oni na godišnjem ili ne, tak da...to je neka vrst tradicije...malo friki al kad ti family fun dani prođu, kao da svatko ode na svoju stranu, ak me kužite?
Ali lijepo je dok traje...
Enivej, pošto moja sekyca jako pati na životinje i te fore, znate ono, kad svaki pas prođe, isse kak je cakani, pa ljepljenja postera životinja po sobi [al da ja hoću negdje zakeljit Mansona ili Jonathana to bi bilo moguće samo na vlastiti radni stol, s obzirom na to da su sve drvene površine polijepljene životinjama ili Digimonima i Pokemonima koji su tu ostali od vremena kad sam imala valjda deset godina, a na zelene i narančaste tapete s porubima s mačkicama koje se rolaju (ja te tapete osobno smatram uznemiravajućima O.o) se NESMIJENIŠTALIJEPITIILIJAOSIGAVAMASAMEĆETELIJEPITNOVETAPETE!!!] i pisanja bloga o...pogodili ste, životinjama, ona je inzistirala da idemo u zoološki vrt...što će reći ustajanje rano ujutro...
A ja, sad pod praznicima navikla na to da sam budna do tri i da spavam do dva, sam bila odušeeeeeeeevljena idejom da ću ustat u osam da bi išla gledat živinu, pa makar to bilo s dragom mi obitelji...
Ali pošto sam, kad se zbroji, zasad pod praznicima prespavala jedan mjesec, nije mi baš teško palo probuditi se...dakako, cijelo sam vrijeme tijekom izleta navijala da poslije živine dolazi emač...
Uglavnom, životinje onak ujutro, jadne, zabrijale da nosimo klopu...ou jea, izgledam ko čistač dreka i timaritelj...pa je tam bila neka fensi vidra, pa još neka riba s kojom sam osjetila neku povezanost...pa neka kokošasta guska (il kak joj je već ime) koja me pratila koliko je god mogla, pa je moj stari spikao s papagajem...
Sad će ispast da ja, rođena Zagrepčanka nisam NIKAD bila u zoološkom...
A to je LAŽ
LAŽ, kažem vam!!!
Samo što mi još nikad nije bio tako fensi...ozbiljno...
Treba doći rano ujutro u polu-oblačno vrijeme i baš bude lijepo (je li to jer sam još spavala ili je razlog možda neki drugi?)...
Uglavnom, tam je onaj fensi kavezić za piplove, znate ono, pick a cage. I made a good choice!!!
Tko je faca!!?
Pa me sekyca slikala zavaljenu u onoj lijepoj fensi drvenoj fotelji mwahaha...ko zadnji turisti smo slikali sve živo...
Haha...ja sam htjela da se slika koš za smeće...ali sam zadržala tu ideju za sebe...
Kaj da radim kad imaju fensi koševe za smeće?...
I tak, fensi zmije, fensi paukići i jedan krepani miš! Ou, jea!!!
Zabavih se, nahodah se...
I idemo na...EMAČA!!! (ilitiga Heri Potera)
Gdje sam pročitala onaj dobar post?
Aha, ovdje
Svaka čast...
Crkla od smijeha...
Uglafnom...peta mi je knjiga najdraža knjiga od EMAČ serijala
(da objasnim smisao EMAČ...Heri u zadnje četiri knjige postaje EMO...svjestan on toga ili ne...ali uvijek biti ozbiljan, tužan, bez želje za razgovorom s ostatkom ekipe...žifcira...tu nema dvojbe, il je EMO ili je furt u PMS-u), a film mi je onak...bezveze...
I citiram Hladno Pivo: "Mogu efekti i biti korektni, al sumnjam, ma čisto sumnjam u hepi end"
I zakaj, ali zakaj Voldi uvijek spuši??? To me žifciralo kad sam ko trećašić čitala Heri Potera, to me žifcira i sad!!! Zakaj Voldi furt spuši!!!!!? Koma, a on mi je tak nekak najdraži...
I zakaj nema puno knjiga BEZ hepi enda?
Onak, Heri se malo bacaka uokolo, radi ozbiljne face i fejka emotivne trenutke (da ne govorim o tome da lik u filmu djeluje ko homić koji se pretvara da je hetero), ostali naprave sav posao i Heri je faca...
I hepi end...i VOLDI JE SPUŠIO!!!
WHY???
Da je po mome, Heri bi se bacakao, radio ozbiljne face, grčio se, ne bi se pretvarao da je hetero ako sumnja da nije i Voldi bi odnio bar jednu bitku...
DAJMO MU DA SLAVI!!!
Parola našeg Voldija...
Jel netko zainteresiran da napiše knjigu Emač Potter i Voldijeva makljaža?

17.08.2007.

I'm the broken one who fixed it

Odlučih se za ovaj post jer mi se ova tema mota po glavi već nekoliko dana...
Radi se o nečem što me žifcira do bola...a to je, eksploatacija moje kreativnosti...
Naime, među društvom se ističem kao ona koja uvijek ima ideju i viziju i zna ju ostvariti...to zna biti naporno jer kad ljudi ne znaju kaj bi sa sobom, pitaju mene, kad im nešto ne ide, pitaju mene, kad nešto ne znaju, pitaju mene, jer ću ja to, najvjerojatnije, znati, iako me to što bi ja trebala znati, najčešće, nitko nije učio kao i to što oni očekuju da ću ja njih tomu nečemu učiti.
To me najviše žifcira u školi...naime, znamo često raditi svakojake projekte, pa smo tako za dan škole (il kaj god je to već bilo) radili nešto u grupi koju smo si odabrali. Ja, koja jako volim engleski, odabrala sam englesku grupu. Da ne prepričavam sve i riskiram da se krivo izrazim pa da se netko naljuti na mene, reći ću da sam ja na sebe preuzela veliku većinu posla i da sam totalno rikla (da ne govorim da nisam mogla upogoniti printer i da sam tu opizdila na živce i dobila histerični napad) kako bi sve stigla na vrijeme, no stigla sam i sve je to lijepo izgledalo, kao što su to svi, naravno, očekivali.
Ja sam svjesna da sam SAMA kriva za to. Why?
Ljudi mi jednostavno prepuste palicu i ja ju (glupača) prihvatim. Jer ja već na početku vidim kraj, znam kako bi nešto trebalo na koncu izgledati i to gotovo uvijek na kraju zaista izgleda dobro i dobije sve pohvale. Sedmero ljudi dobije pohvalu jer sam ja ko konj rmbala, pisala i crtala cijelu noć...
Ne ljutim se ja na nikog posebno, ljutim se na sebe. Ja prihvatim ulogu "vođe" jer sam uvjerena da ako bi pustila njih da rade sami, to neće ispasti dovoljno dobro, kreativno, posebno. Ne postanem histerična prema njima, jednostavno osjećam tu neku tenziju i bojim se da oni jednostavno nemaju ideju. Što je, vrlo često, potpuno točno. Čast izuzecima.
Ali smatram da, kad je zadatak iz povijesti složiti kratak plakat o jednoj temi, od mene nije u redu da prijatelju (šlampastom prijatelju :P) kažem da pronađe pravu sličicu i izreže ju, te da kasnije ispadne da mu je to bio jedini posao...zapravo, bilo bi mi žao i od mene ne bi bilo u redu kad bi on htio nekaj drugo raditi, dala bi mu da radi, dapače. Ali on ne želi raditi.
Ja sam ta koja govori što može i što ne može proći. I kad bi se bar netko iživcirao i rekao mi da se gonim u tri (prostor za određene organe) i da sam naporna i da zašto im u tri (opet onaj prostor) ne dopustim da sami nešto rade...
Možda je razlog taj što im ja ustvari ništa ne branim da rade? Možda je razlog taj što im ja uvijek dam nekog posla o čijem ishodu zapravo ja odlučujem, a oni to ne znaju? Možda je razlog što to moje vođenje projekta i moje ideje uvijek urode plodom? Možda sam takva rospija da se ne usude ništa reći? Možda oni jednostavno ne vole ništa raditi?
Vjerujem da ovaj post zvuči ful narcisoidno ali meni je već pun kufer.
Naime, pokušala sam dati drugima da šljakaju i osmišljavaju i prihvatila sam se onih sitnih poslova koje obično drugi obavljaju za mene (osim rezanja i lijepljenja, to UVIJEK drugi rade, uffff kak to mrzim raditi) i nitko nije bio zadovoljan rezultatima (ja jesam jer sam se malo odmorila :P).
Moram prestati šefovati...iako ne čini mi se da ih žifciram. Jednog ću dana saznati...
Al mi fakat još nitko nije rekao da se gonim...čudno...
Najgore je kad oni od mene TRAŽE da dajem ideje. A kad nešto smislim, očekivat će da to i napravim jer znam kako...
Dosta mi je...
Od danas naplaćujem svoje talente!!! (popstikl)
Pis...

13.08.2007.

Almost am a ghost of who I used to be yesterday

Eto mene opet na blogu, tipkam li ga tipkam. Vratila sam se s mora prije nekoliko dana, a tek sam sad uspjela uhvatiti trenutak da u webworldu objavim ova bijela slova na crnoj pozadini. Enivej, bila sam na moru i POCRNILA...like, OMG!!!!
Zapravo, baš za inat, pocrnila sam najviše što sam mogla u bijednih dva tjedna. Mislim da više ne može...onak, nikak...
Naučila sam skakat na glavu...đizus kak sam ponosna na sebe...=)
Upoznala sam toliku hrpetinu ljudi da sam ih počela brkati. S nekima sam se fakat zbližila, a brijem da sam za neke bila ful prečudna. A opet, boli me džon...mwahahaha džon. XP
I tak...OPĆE NISAM SRELA FENSI METALCE S RIVE!!!
ZAKEJ???
Oni su mi puno falili...svi su ostali bili fensi ali nitko nije bio metalac s rive.
Enivej, ovi prikani kaj briju da su reperi su promijenili ploču (ili u današnje vrijeme kompakt disk ili, oni napredniji, USB) i sad su...ROKERI..ou jea!!!
"Ivana, kaj slušaš?"
"Pa znaš, ono (neugodna stanka jer razmišljam koji k***c da odgovorim i izbjegnem poduža objašnjavanja, s obzirom da je lik totalni tutlek)..."
"Ajd da pogodim!"
*čuje se kak kamen pada sa srca, totalno olakšanje*
"Jel Metaliku? Ili...u, da, najbolji bend od svih, Ajron Mejden?"
"Um...baš i ne."
*zbunjeni pogled* "Ali nosiš crno!"
I tak slični razgovori koje sam vodila. Na kraju sve spada na to da upućujem čovjeka na RAZLIKE između roka, metala i gotik muzike jer to on niš ne razlikuje.
Pa kad mi dođe klinka od devet godina koja me pita jesam li darkerica, ja objašnjavam da nisam, a za pet minuta ona senilna pita opet i iščuđuje se kad opet kažem da nisam. Pa ono, kak nisam kad nosim crno. I ja joj nakon dvajstpetog puta sva iživcirana kažem da ustvari jesam darkerica i da štujem sotonu...pa se mala usere i ode, valjda da me tuži svojoj staroj ili svojoj fensi sestri...
Ma zaboli me...
Izuzev svega toga bilo je okej...iako od sto ljudi nisam upoznala ni jednog alternativca...ni hipija, budista, japanca, bosanca, NIKOG!!! Sve sami fensi, normalni ljudi iz normalnih zajednica i većih gradova...bar netko iz Babine Grede....ne....mislim stvarno...ali i ovi su dobri =)
Nisam se naspavala, nisam se odmorila, nisam se naplivala i nisam se nauživala...
Ono što jesam je navozila sam se onih električnih autića u lunaparku...mwahahahahah! Uvijek Ivee u autićima! Kad najbolje vozim (ideš, kak sam skromna)...
Dobih Untitled (za neupućene, friški albumček og KoRna) i jako mi se sviđa...puno mi je bolji od SYOTOSA...mwahahaha...
Moram ić gledat petog heri potera sad kad napokon mogu u kino...ko će se šlepat u Zadar sam zbog kina...
E, kad sam već kod toga, nisam išla in da hood! Totalna pušiona... Nisam vidjela akciju! A fak, sad ću fakat morat gledat umri muški četiri...ah prikane moj, nadala sam se nečem boljem od Brucea Willisa...to je kad sam maloljetna i nemam motorček da se dokotrljam sama, a ostatak rodbine me ne želi furat, a autobusi su tak nepouzdani...kmeeee!
Možda sljedeće godine...potrudit ću se...ak niš, idem autostopom!
Ajd piplovi...
Više mi se ne da tipkat
Pozdrav: Čvrkici, Boži, Vedi, Noi, Lunu, Ani, Petri, Jeleni, Viti, Kreši, Lori, Sekyci, još njih hrpu koje sam upoznala na moru pa se sad nemrem sjetit ili se nismo tak intenzivno družili i ovim kul ljudovima koje još nisam upoznala al ima vremena =)

<	kolovoz, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Hoćeš ili nećeš komentare?