Jebote, ovaj tjedan bio je huh. Najbolji period u životu izuzevši proljetne praznike ( pijani 7 dana od 9). Ovo pišem posljednjim snagama nabadajući slova na tipkovnici, sad slijedi tjedan dana odmora. Pa idemo redom:
Petak, 17.06.
Išli smo na katalinka a odma za dobrodošlicu dobila san od prijeteljice ključeve u glavu, od njene prijateljice praznu kutiju duvana koja mi je doletila u čašu, i neka pijana drolja me prolila vinon po japankama pa san cilu večer bila bosa. ( jebeni amateri, tako je kad ne znaju pit pa se napiju u 8, otrizne u 9, i onda glume da su pijani sve do 1 ili do kad se već ekipa ne raziđe). Bila san živčana jer je atmosfera bila govno, bilo je prebučno, ljudi prerano prepijani, a meni nikako da sjedne… izgubila sam apetit za pićem jer mi je bilo grozno, tila san ić ća. Onda smo Tamara i ja odlučili škivat od tih ljudi pa smo sinjali na zidu Kendu, Baraća i Frilu i pridružili im se. Kendo i ja smo zapali u filozofiranje, smjer ljubav. Baš mi je drago šta smo tako popričali, dobar je i pametan to momak. Deana se napila ka i uvik. Aj ovaj put je puno rigala i zalegla ispod stabla, al sve je to ok jer postaje smješno ono « neću više ovoliko popit» a ništa se ne mjenja, osim položaja u kojima leži i gustoće mase koju izriga. ( oš sad priznat da si alkoholičarka J ). Aj pretjerujen, ne riga tako često, a ne leži gotovo nikad. Svejedno, kad je pijana, atmosfera je pretijesna. Došla san doma u 3ipo, gledala u nebo na prozoru do 5 i išla leć. Pila san, nisan se napila. ( odsad nakon svakog posta bilježim jesam pila i jesan li se napila jer san primjetila da puno pijem a NEMOGU se nikako napit. Čak smo prešli i na čarobnicu koja ima 55% alkohola, popijem 1ipo i još puno vina i ne napijem se. A neda mi se onda nastavit pit jer neman di u sebe više s tin alkoholom, drugi su se u međuvremenu napili i otriznili 5 puta, meni ništa i tako ostanen jedina trizna u ekipi).
Subota, 18.06.
Ujutro smo išli u Mirte, i otkrila san da Tamara, Dana i Deana imaju neke super moći, iako one govore da su one normalne nego da san ja super retardirana. Mi smo prolazile kraj Mirtine zgrade tražeći di živi i neko se dera «Deana» tamo u pizdi materini na zadnjem katu skroz livo i one su ju odma vidile ( Mirtu) i nastavile blebetat s njon. Ja san isto čula da neko zove Deanu al kako su one jebeno mogle znat da zvuk baš od tamo dolazi jebote. I onda mi govore da sa zbunjena i retardirana i osvrćen se oko sebe (hahaha kako Tamara to imitira). Pa znan i ja kad zvuk dolazi odizad ili odnaprid ili livo ili desno al jebote naravno da ne znan kad dolazi 100 metara daleko 100 metara visoko skroz livo gori. One imaju neki super sluh sa nekim skener-spektor-radiovalovi bubnjičima ili koji kurac?!??! A ja san ka retardirana, jer nisan uspila osjetit kako se neko s vrha Mosora dere « Deana» u trećoj kući odozgo.
Uglavnom, mirta ima najstravičniju kuću ikad. Dok smo bili u nje, cilo vrime joj je nešto lupalo u sobi, a u jednom trenu su i vrata lupila, al nije bilo promaje. MIRTA POMIRI SE S TIM KA ŠTA SMO TI REKLI DA IMAŠ DUHOVE. Mirta je tvrdila da je propuh iako nema teorije jer bi vrata odma lupila a ne nakon dvi ure. U nje san otkrila dvi najveće ljubavi na svitu. Jedna je nescaffe od čokolade, a druga film « School of rock» kojeg san odtada pogledala 4 puta još, dva isti dan, dva puta sutradan ujutro. Zadivljena san glavnim glumcem. Ne mislim izgled, iako je prelip, nego doslovno ima najprivlačniju dušu na svitu. Sve šta san ikad tila na muškon on ima.
« Couse you're not hardcore, unless you live hardcore,
and the legend of the rent was way hardcore».
Onda smo uvečer išli na dom jer mi je reka jedan lik da obavezno dođen, da ako on triba će mi platit upad samo da buden na koncertu. Al onda san ja sebi riješila litru vina i ostala sidit na skalama i pit. ( Popila san litru vina i nije me ni taklo, ipak Slavice hvala na vinu). Uglavnon na domu je oko ponoć bia potres, sa neba su počeli padat skakavci. Lebo je prnia, cigle su pale sa zida a grmlje se poleglo. ( haha, al ne zajebajen se, nebi spomenila da nije bilo abnormalno glasno). Tu se stvoria odma kao posljedica toga jedan skakavac kojeg su se svi bojali osim bibe koji ga je stavia na rame kao gusar prijatelja papagaja. Kad je skakavac pogleda onako moćno s Bibinog ramena i kad smo skužili da se nemožemo jebat sa njin pobigli smo svi osin Bibe u krug od sto metara. Onda mu je skočia s ramena i počea očajnički skakat po mojoj boci vina očito želeći se napit a u boci nije bilo ništa pa san ga odvela na livadu. Toliko o skakavcu. Tamara i ja smo se kroz cjelu večer dosjetili milijun izraza sa kurac i pička, tipa « baš si u kurcu» ili « koji će mi to kurac» i svatili da su hrvati samo takvi perverznjaci. Plus šta in je izreka « baš si u kurcu» tako glupa jer nisu bili u kurcu i nisu vidili kako je tamo. Dosjetili smo se još preglupih pisama ( sastavljamo otkad znamo za sebe listu pisama s najglupljim tekstovima) otkojih je na tronu bila svaka Severinina, al najviše ona:
« i kad me varaš s tobom lipo mi je», a iz te iste slijedi stih : « pusti vitar da okrene».
Nedilja, 19.06.
Išli smo se kupat na ovčice. Tražili smo plažu di su sve babe i kad smo konačno se smistili iz mora su izletila dva prasca ( sudionici događaja znaju o kome pričam) pa smo sili na mul, skinili se u kostim i tri ure srali kako nan se kupa al nan se neda dignit. Onda smo ušli u more i u plićaku stali 20 min. Otplivali, smrzli se, i odlučili da nećemo više nikad ikad na more jer obe preziremo more. Tj. hladno more, a svako nam je hladno. Onda doma. Onda san ja tila u Quasimoda gledat film jer su nediljom filmovi, a bila san preumorna za izać negdi drugdi ( ovo nan je kraj kuće). Inače prezirem Quasimodo al prava istina je bila da san postala opsjednuta nescaffeom od čokolade odkad san ga u Mirte popila i ponila san 10kn za nescaffe odlučno ga želeći popit, makar ne kupila duvan iako niko nije ima za duvan. Tamara se očito isto navukla, jer je i ona čuvala za nescaffe. Onda nas je Deana upilala ( sad će popizdit kad pročita da me upilala al jebiga, jesi) da odemo na Bače jer nas tamo čekaju Dana, Andrea i Slavica. Opet do Bača. Jebate ovih dana san tamo više nego šta san bila na domu u ovih par godina . Preobrazba. ( zajebajen se). Onda smo došli tamo, Andrea i Slavica su morale ić doma, a Dana je ostala s nama i častila nas duvanon. Sili smo na neku fancy terasu, naručile nesceffe i slušale Deaninog rođaka i mog susida Tabaka kako pivaju i sviraju. Doznali smo da su tamo svake nedilje, pa ćemo dolazit. Tim više jer su stol do nas bili macani s kojima smo se dogledavali, točnije, pjesnik kojeg je Tamara upoznala na katalinka zadnji dan škole bio je za tim stolom. Onda smo upali u jednu igru. Ne smijem reć o čemu se radi al moj rezultat je 27, a Tamarin 25, Daninog i Deaninog se ne sjećam , al bio je daleko manji od našeg, gotovo troduplo. Nisan imala pojma da san tako napredna u vezi toga, al Tamaron san bila šokirana još više (buaaaaaaaahhaha tamara ja mislin da ti je sad rezultat 26 nakon Strožanca).
Uglavnom uopće nije parilo da smo u Splitu nego negdi na ljetovanju u nekom hotelu na terasi i da ispijamo koktele. Ljeto u pravom smilu te riječi, odsad smo svake nedilje tamo.
Ponediljak, 20.06.
Išla san kupit kutiju nescaffea, Boo! Na kazeti, Tamara je ponila termosicu mlika, ja šećer ( zaboravila san čašu, tj. nisan , gledala san u nju al nekako mi se nije dalo za neki dišpet ponit- ovo govorin jer je to čudno za mene, opčenito uvik ja sve organiziran). Našli smo se s Majom, Milom, Grubom, Joškom i još nekima koje nisan dobro vidila jer sam bila u transu zbog muzike. Uglavnom sili smo na plažu nakon ovčica, napravili nescaffe, pijuckali, slušali Boo! I bilo je više nego odlično. Čak se svidia Boo Maji i Mili iako smo mislili da će nan reć da ugasimo, al eto, Boo! čudno djeluje na ljude.
Utorak, 21.06.
Ajme!! Dan za pamćenje. Išli smo pit čarobnicu i vino ( pila san i nisan se napila- po ko zna koji put). Posjetili smo našu Klupu i izljubili ju i izgrlili i rekli da nan je falila, i mi smo njoj falili, to je rekla i tako se i ponašala. Jer neki su bili sili na nju prije nas al čim smo došli odma su se digli i išli ća. Prije nas je Klupa uvik dočekivala prazna, al kako nas odavno nije bilo neki su se počeli usuđivat sjest na nju. Sva sreća da su otišli prije nego smo ih dovatili. Napisat ćemo na Klupu sprejom « ovo je naša klupa» a Klupa se neće ljutit jer nan je zapivala « ja san vaša i vi ste moji, moji alkosi, moji alkosi». Nema bolje klupe na svitu. Jedna je samo Klupa. Onda smo tren išli na wc i kad smo se vratili Frki je sidia na Klupi sam i pia naše piće. Nisan mogla virovat. Kad san ga pitala jel njega sram, reka je « a šta ću ja». Ajoj. Onda smo mu ostavili litru ipo čiste kole, i nešto jadno vina šta je u čaši ostalo, alkohola više nismo imali. I krenili prema Psihomodo Popu, tj. tvrđavi. Obišli smo ju sa svih strana kako bi našli prikladno misto za veranje. Svako se činilo prikladno, pa sam u zanosu udrila kolinon u zid verajući se. Onda smo naišli na prenajbolje misto. Nema nikog u blizini, samo konop, i prelako je. Pokušali smo al kako smo se smijali nismo se mogli penjat, nismo imali snage. Onda smo nagovorili neke muške da nam pokušaju dovuć klupu da se popnemo, al klupa je bila spojena željezon za drugu klupu, bilo je prekomplicirano. Onda smo se vratile cile bjedne. Uopće nan nije bila baza slušat psihomodo nego upast besplatno na koncert jer niti jedan u zadnjih godinu dana i više nismo platile. I bilo bi prečudno da na ovaj ne upadnemo. Postaneš s vremenom ovisan o besplatnom upadanju na koncerte, ma šta god sviralo. Onda smo uvatili nekog tipa i žensku šta su izlazili da nan daju svoje iskorištene karte. Onda smo došle do mrcine na ulazu:
Tamara i ja u isti glas: « mi smo već bile unutra sad se vraćamo, imamo iskorištene karte». Vidili smo da to ne pali.
Ja: « molim vas, Gobac je moj život, molim vas, pliz, on je moj život, gobac , gobac, dajte plizzz» ( histeriziram i uzdišen ka najveći groupie na cilon svitu)
Tamara: « molim vas cila obitelj mi je tamo, vi bar imate vodu koju sad tu pijete ( lik je taman pia vodu i govoria da začepimo već jednon), mi nemamo ništa, tamo mi je i mater i brat i baba svi su tamo, dajte molin vas!!»
Kad je vidia koliko smo jadne onako histerizirajući i čupaući kosu « Gobac! Gobac!» upale smo unutra. Mislin da na koncertu nije bilo uživljenijih ljudi al ne zato jer to slušamo uživo ( uopće nan nisu napeti) nego jer smo upale besplatno po ko zna koji put. Onda nan je dopizdilo, čuli smo zadnjih 5 pisama i išli ća spavat u Deane. Tamo su već bile Ana i Deana, Ana je išla leć, mi smo gledale neku užasno glupu komediju u koju su Dana i Deana uživljene, a meni je najgluplji film na svitu i baš ništa nije smišno, gledali smo Garfilda, Tamara je išla doma, a ja san u 2 ipo tila zaspat pa mi je Deana zapritila: « il pričaj s menon il aj u onu sobu spavat s Danon» ( i onda govoriš da uvik sve mora bit po mom, teroristu : ) )))
Onda nismo spavali nego smo sidili pili kavu i pušili duvane. Od ponoć do 5 ujutro popila san 6 kava najmanje. Onda smo gledali kako izlazi sunce i išle leć . Spavala san od 6 do podne, i kad san se probudila u Deane više nije osta niko osin mene. To me nije sprječilo da ostanen u nje cili dan još iako je jedva čekala da oden ća. Al onda je došla i Tamara i nije nan bilo kraja, Deana je skoro umrla od nas. Gledali smo Lion King cili uživljeni po ko zna koji put. Onda smo se uživili u retardiranu hijenu iz crtića i bradavičastu svinju i njenog malog prijatelja ( uopće neznan koja je to vrsta životinje). Dvd joj se pokvaria pa nismo pogledali do kraja. Onda san u 5 išla ća doma, izašla u 7, i u 10 smo opet došli kod nje. Onda san ja odlučila skuvat večeru iako kuhaču nisan vidila u životu. Manistra joj se zalipila za teču i sve san zasrala, i svi su se zamalo otrovali, al nema veze. Onda smo išli doma spavat svak svom krevetu i jadna Deana je napokon odahnila.
Četvrtak, 22.06.
Išli smo na kavu na Obojenu ( ja mislin da smo mi jedini debili koji uvik idu na kavu u 7 popodne), kava je tamo 7 kuna, kriminal. Al svaka kava, i ona obična crna, sami talog isto dođe 7 kn. Onda smo išli na klupu koja je bila naša klupa prije Klupe. Prolazili su neki Francuzi i Tamara in se derala svašta na Francuskom jer ga rastura. Neka ženska je stala i nešto joj rekla na francuskom ( ne znan francuski pa nisan skužila ništa al i ona i Deana su zavarile i skoro pale s klupe). Tamara se derala nekon mladom ljubavnom paru « šta vi radite u životu», « boli me glava», a ovoj je upala « jel voliš sunce» a ona je stala i rekla joj «obožavan sunce» i Tamara « i ja isto» i tako neke šeme koje inače nisu smišne al smišno je vidit Tamaru kako laprda nešto na francuskom a oni joj se još trude odgovarat iako in ona vari u facu. Onda se počela derat onom mladom ljubavnom paru « dječače, dječače» ( na francuskon se kaže garson, eto nešto san naučila) i « djevojčice, djevojčice» a oni su se okrenili i gledali je bez rječi ka da je luda, ona se kotrljala oko klupe od smjeha.
Nisan ni skužila koliko mi je ta klupa nedostajala, al s njon nismo baš ni stvorili neki odnos, nismo se upoznali i sprijateljili baš ka s Klupom. Nekako strah me da Klupa ne bude ljuta i ljubomorna. A opet tila bi se družit i s ovon klupom. Ajme, neznan šta ću sad. :)
Slijedi nastavak... trudila san se sve napisat al san dosta događaja preskakala jer neman snage a sad je pauza jer petak, subota, i nedilja su bili naj huh, huh huh! Do čitanja!