petak, 05.09.2008.
ČEKAJ ME... čekala sam te tada, dočekala, a sada ti mene čekaš...
Cekaj me, i ja cu sigurno doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj i kada vrucine zapeku,
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge niko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada pisma prestanu
da stizu iz daleka,
cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.
Cekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slusaj kad ti kazu
kako je vrijeme da zaboravis
i da te nade lazu.
Nek povjeruju i sin i mati
da vise ne postojim,
neka se tako umore od cekanja
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista.
Cekaj. I nemoj da sjedis s njima,
i nemoj da pijes nista.
Cekaj me, i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubiti nece.
Nek kaze ko me cekao nije:
Taj je imao srece!
Ko ne zna da ceka, taj nece shvatiti
a nece znati ni drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znacemo
kako prezivjeh vatru kletu, -
jednostavno, ti si znala da cekas
kao nitko na svijetu.
Konstantin Simonov (1915)
Jos i danas cuvam istrgnutu stranicu koja je dokaz tvoje lijenosti da prepises nesto duze od dvije recenice.
Tu knjigu si dobio od djeda, bila je stara i zuta, cijela se raspadala koliko puta se svih ovih godina prolistala,
al bila ti je najdraza uspomena na njega.
Sjecam se one ljute zime kada sam te onako snena pratila na aerodromu.
Uvjeravao si me da ce ta dva mjeseca brzo proci,a ja sam se samo stiskala uz tebe upijajuci tvoj miris i grijuci se uz tebe jos koji minut prije nego sto odes.
Mate je dosao po mene i cijeli dan je izvodio gluposti samo da ne mislim na to da te nema.
Eh,sto bih ja taj dan da mi nije bilo njega.
Sjecam se je bilo pet dana do Bozica i da sam ja dobila najljepsi bozicni poklon (skoro najljepsi, jer nista se ne moze usporediti s tvojim zagrljajem), pismo iz Londona.
Odmah sam znala da si ti,al nisi rekao da si mi nesto poslao iako smo se svakodnevno culi.
Poderala sam omotnicu u sekundi i iznenadila se.
Vidila sam da si pokidao djedovu knjigu, bila sam zacudjena jer sam znala koliko ti je znacila, sjecam se kako te zabolilo onog dana kad si mi ju pokazao i kada mi je slucajno kliznula na pod, nisi nista rekao.
U omotnici samo ta stranica, al sve si mi rekao njom.
Pocela sam citati,a suze su mi pocele kliziti niz obraze.
...Nas dvoje samo znacemo
kako prezivjeh vatru kletu, -
jednostavno, ti si znala da cekas
kao nitko na svijetu...
Da, ja sam znala da cekam, da cekam ljubav svog zivota, tebe koji si mi pruzio toliko ljubavi i toliko srece u zivotu, tebe s kojim sam sanjala obitelj i djecu, tebe s kojim bi se svaki put posvadjala oko izbora djecjeg imena i njihovog broja, tebe s kojim sam to zaboravljala uz duge poljupce.
I jos te cekam ljubavi moja, cekam da jednog dana dodjes po mene pa da opet budemo na okupu, Mate, ti i ja.
Stihovi su me jako dirnuli, srce mi je zaigralo, prvo od srece sto imam nekog kao sto si ti,
a zatim od boli i tuge sto nisi uz mene.
Tada sam mislila da znam sto su tuga i bol,
eh sto sam se samo prevarila...
Tek sada znam, a sto se tice toga, voljela bih da zivim u blazenon neznanju.
Tada sam te cekala i docekala,
a sada ti mene cekas.
Svaki dan se pitam da li je to taj dan, dan kada ces me docekati.
Da si oduzmem zivot?
Da, za to snage imam, ali nemam snage priustiti ovu tugu i bol ocu i svojoj majci koja je prije 21 godinu zamalo dala svoj zivot samo da bih ja zivila.
Cekaj me ljubavi, sada ti mene cekaj...
