kako to da vernici odlepe za bozic, a uskrs docekaju tako velicanstveno da i meni postane malo neprijatno sto nisam veci vernik i sto nisam bolji. to mora da ima veze s hranom. mozda, mada sigurno se jos neko tako oseca ali meni je dosta svega vec duze vreme - i coveka i automobila i ovog bloga i mene samog. volim da izmrmljam sebi u bradu delove one fantasticne knjige kad je pijanista svirao non-stop na brodu i nikad ga nije hteo napustiti uprkos svemu, nasuprot americi. razumes li tu opsesiju. njegov svet. onaj drugi svet. mozda neki treci. sve ovo sto radim spada u jedan od tih svetova i on je mali ko kliker u cipeli. no to neko ludilo mozda je neophodno ako zazelis da docekas konacnu smrt. i to moje ludilo sigurno jos neko oseca svim svojim bicem iako nije bas neko ludilo hocu reci nije bas neko ludilo koje bi se pozelelo svom najboljem rodjaku ili lepom prijatelju. sto bi rekla jedna profesorka muzickog koja je citala moje rane radove sva ogorcena na pritisak drustva na karijere i finansije -------sto ne bude samo pesnik, to

to neko ludilo koje je kliknulo