zvanično je; moja orhideja je uginula. ne znam kako se to dogodilo ali nije preko noći. još pre par meseci zapazih da je bolešljiva ali to pomislih da je tako usled snega i mraka, kao i da joj listovi menjaju boju poput semafora te su joj sad svi spali na pod, s toga odlučih da proverim korenje ali s obzirom na to da nemam taj čuveni specijalni granulat nisam suviše postigao sem da je sad u matičnoj saksijii ko neki dečak u očevoj košlji, to nije dobro. nema veze, neću da žalim, kupiću drugu, a ovu ću da ostavim neka viri iz saksije sa svoje dve zdrave sabiljke. možda kao podsetnik dok samu sebe ne istera napolje kao što kornjača napušta svoj oklop i od nje ostaje samo zelena mlrja, u ovom slučaju ciklama vaza.