vesnik zime; poređane bele majice po
toaletu
latica je spokojno progutala tigra
i žuto sad gleda zbunjenim očima
zgrčen poput klikera u svili
u ovim noćima obavijenim užasnutim suncem
kad pahulje padaju poput kauboja na električnom biku
a žene vuku noge po hodnicima zatvorenih građevina
prozopagnozija u uglu oka navlači zastor
i čovek nema lik, ima jedino reč presvučenu u falset
i prsti su mu poput najlepšeg gabardena
koji bode svojom lepotom
o gospođica Lusi sedi u svojoj omiljenoj zelenoj jakni
na tufne
uronjena u diskalkuliju i ne ume na prste da izračuna zvezde
dok mračna pahulja poput latice pada na nju

/ cvetna loža