organizam se navikao na promenu ali i dalje mi hladan vazduh preseca pluća ako trčim po hladnoći i retko kad mogu da dođem do vazduha i grlo boli bar jedan dan a obrazi bivaju preopterećeni.
sedamsto trideset dana bez cigarete, sad već gubim brojku koji je dan u pitanju.
bele šoljice u kafiću hladne, kafa mlaka, nema mleka. na prozorima se ocrtava izmaglica poput poljupca. ti ustaješ.
zavese se pomeraju. čuje se šum nogu.
odlaziš negde.
saksije su zalepljene selotejp trakom i ušuškane su u plastiku.
listovi adama prikrivaju vidike.
u hodniku čizme i odroni s snega sa njih pretvaraju se u tople bare.
ljudi preskaču tu baru.
neko donosi peškir.
njihova odeća je mokra.
reči i uzdasi... užas.