Na pauzi mi se pridružio matori muzičar koji je naginjao iz svoje pivske zelene flaše i tako halapljivo ispijao pivo da mi se dan učinio bržim no što jeste. Automobili su cvileli a njegovi gutljaji svedočili o sparini i ljudskom životu u prolaznosti i učmalosti jednog običnog grada i ljudi unutar njega.

Govorio sam mu o onome što zaposleni na pauzi ili u konverzaciji s drugim kolegama najviše vole da govore: o duplom poslu i o ljudskoj nekulturi i lenjosti da žive, a on je iskoristio trenutak pauze mog lamentiranja i priznao kako ne može više da nađe dobru pičku i da mu se kurac više ne diže kao pre kad se dizao na sve i svašta jer kad je mogao onda nije birao a sad su stvari drukčije: žene sjajno mirišu i lepe su spolja ali smrdi im dole ili iz usta - ne mogu.
Bio je besan još neko vreme.
Kao svaki muzičar okružen instrumentima i pečenjima bar on ima žena i imao ih je i tek će ih imati jer žene vole priče o muzičkim urednicima i akustičnim prostorima zvanim kao sasvim prirodna pojava studio uostalom ko zna da tačno pogađa violinu ume i ženu da rasplače. Mrmljao je sebi u bradu, doduše tek nešto što je zvučalo na psovke. Taj dečiji bes je bio uperen prema svim ženama ovog sveta jer su s njegove tačke gledišta sve žene bile pufnice koje su poput cvetova privlačile njegovu pažnju a potom je njegov nos bio razgnevljen ogoljenjem vremena i spoznajom da nisu mirisale onako kako je sanjao.
Ali te tačke su nepoznate i nevažne, one lebde poput tačaka i zareza na belom papiru.
Nisu bitne laži niti koliko ih ima.

Ne znam zašto ali najviše mi se razmišljalo o njegovom aktivnom seksualnom životu u tim godinama - možda svi ljudi na pauzi tako razmišljaju i gledaju da ubiju vreme i sebe sprečavaju da se što pre vrate u objekat. Impresivno je koliko dugo ljudi misle o jednom te istom i koliko je seksualnost oličenje čovečije duše uprkos raznoraznim tehnologijama i promenama.
Ispijao sam kafu, dan je bio odvratan, nepoznati čovek priča svoju priču, sve ima svoju logičku vrednost.
Ne verujem ni da je kod Bukovskog bilo suviše drugačije u odnosu na našeg starog muzičara sem što njega više vezujem za vino ali neke stvari u životu moramo da prihvatimo onakvima kakve jesu; ljudi obično trule, i između ostalog, što bi se prosto narodski kazalo: kako zračiš tako i privlačiš....