Sestra je otišla s malom Ružicom u knjižaru da joj zajedno kupe poklon za Novu godinu. Listam iza rafova knjigu i osećam belilo po licu, slova udubljena poput beba u pastelnim kolevkama. Žena pokretima makaza kovrdža duge krajeve mašne postavljene tik na svetlucavi ukrasni papir ispunjen širokim zvezdama i dugama. Ispočetka je mašna podsećala na meduzu ali sad na sitne zagrljaje. Preko poklona provučena špaga sa sitnim čvorovima koji podsećaju na rane pupoljke po seoskim prolećnim dvorištima. Red cvokće. Dame i gospodo, malo strpljenja, dete je među nama, i ovo je čarolija na delu. Ne dopada joj se mašna; plava je poput borovnice, isuviše natapirana. Dobra vest je što je Deda Mraz već uveliko došao dok je ona kupovala poklon za nju i njenu mlađu sestru, i doneće joj baš taj poklon koji je najviše volela. Za nju dani ionako ništa ne znače kao ni datumi, tek pomisao: „Kako ću potpuno iskoristi današnji dan?“
-
A u Republici Dece odzvanjaju tanki zvončići i miriše sirup od čokolade, zatim plah muk hitro priguši svaki pokret. Granje krcka po hladnim osunčanim putevima. Odraslima tu nije mesto; tamo ništa nema svoje mesto, striktno pravilo ali je sve kristalno jasno, odiše na čistotu i lepu, ljubaznu reč. Roditelji su pristigli do njihovih duboko skrivenih jazbina da im isporuče poklone, pa je ono glavno, najmlađe, dete najčistijeg srca, poslalo lift od tkanine i grane ka površini i roditelji staviše poklone, nakon par minuta pokloni su se pregledani, oguljeni poput banane vratili. Jer sve ono što ljudi žele...