Tri dana bez dolaženja na kompjuter. Trista šezdeset pet dana bez cigarete. Dakle, nekako mogu i može se. Jedino bez bloga još uvek ne želim. Ispod motivacionog novinskog teksta jedan free smoker u komentaru ubeđeno izjavljuje: „Psihički ostaje samo osećaj stida zbog sopstvene gluposti, što ranije ne ostavih duvan.“
Ja baš mislim da je bilo glupo što sam ikad ostavio cigarete. Često me opsedaju ti demoni dvojbe. Sve u svemu, ni u čemu se u tom samouverenom elaboriranju ne pronalazim i u svemu vidim kontre i gluposti... osećam sve, baš sve, sem stida iz prošlosti.
Ispočetka fantazija. Kasnije puka sreća. Kako to ide?
Nošenje isključivo belog dok iz žute nijanse ne pređeš u mesečevu. Oprao kosu. Isekao nokte. Ispirao jezik vodicom za usta. Bilo čisto... kao mesto zločina nakon uličnih perača. Bio normalne težine, pa nenormalne, pa normalne... pa ni tu - ni tamo, nikad premalo, nikad previše.
Prvi put naglasio svima da više ne pušim pa propušio da bih zatekao samog sebe kako opet krišom pušim, to mi je tajna uspeha ovog drugog puta od godinu dana; svestan sam da vrebam. Ne držim govore, nije mi stalo da preobratim.
Na jedan zanimljiv način nemam živaca da propušim, pa da opet glumim doktora Filguda (zapravo iz drugih razloga) i samo zbog toga za sebe mogu da kažem ne pušim.
Iako bih pušio.
Nemam velike ambicije u životu, belo ne volim, cigareta mi pristaje. Fale mi maglovitosti i mali rituali koji nigde daleko ne vode nego do prigušene otupljenosti.
Kažu da sam uštedeo 950€ ali ono što nemaš nisi ni mogao da uštediš, možda si pre bio samo snalažljiviji u spajanju dva dela i možda je crvena mašna bila upadljivija zbog dima. Kažu da je uginulo: 426 pacova, 13 konja, 63 magaraca i oko 5, 261, 828 ljudi od posledice konzumiranja duvana ali dok ne vidim ne verujem. Bitno je da ja imam negde hiljadu evra, samo još da otkrijem gde.