Jahao sam svojedobno u Gračanima, podno Sljemena. Bila je tamo škola jahanja i jahački klub.
Od svih konja tamo najviše sam volio Gricka, crnu mrcinu, mačo konja sa osobnošću :)
Gricko svakako nije bio običan - njega je bilo teško obuzdati, nije volio neiskusne jahače, volio je samo neke ljude i bio je vrlo bistar konj! Volio je raditi spačke ljudima koji bi mu išli na živce.
Sad ću vam ispričati kako smo se Gricko i ja upoznali:
Kad sam prvi put došao, bio sam sa veselim društvom, svi odreda su bili iskusni jahači. Proveli su me po štali i pokazali mi sve konje. Iako su mi se svi ti konji dopali, niti jedan me nije baš impresionirao, sve dok nismo izašli iz štale na drugi izlaz - tada sam ostao bez riječi! Na livadi je pasao vranac, bio je pomalo zdepastog tijela ali očito vrlo snažan...i lijep! Vlasnik kad je vidio moju reakciju samo se nasmijao i odveo me k njemu. Gricko je mirno pasao kao da nas ne vidi.
"Konj kuler" pomislio sam tada...
Vlasnik je pomilovao konja i ovaj je podigao glavu i nježno se nagnuo prema gazdi. Na to je gazda izvadio poslastice iz džepa, ispružio ruke a konj mu je nježno i pažljivo jeo iz ruke.
Odjednom su gazdu pozvali natrag u štalu i on je iz džepa izvadio hrpu svačeg što konji vole i sve mi to tutuo u ruku da mu dajem dok se on ne vrati i ostavio me samog sa konjem! Bio sam zbunjen, nisam se nadao tome, ali sam ipak obavio proces upoznavanja - lagano sam pogladio konja po vratu i privukao mu njušku prema sebi i nježno mu puhnuo u nozdrve!
Uspjelo mi je! Konj mi je odvratio puhanjem i sad smo se kakti upoznali...ali, nikako se nisam mogao oteti dojmu da me podrugljivo gleda!
Ispružio sam mu poslasticu i Gricko ju je nježno pokupio sa moje ruke.
Ispružio sam mu drugu poslasticu i Gricko mi je zagrizao prst!
Stoka od konja mi je nježno zagrizao prst i nije puštao!
Nisam mogao izvući prst a nisam htio pokušavati na silu - tko zna što bi toj živini palo na pamet! Jedino što mi je preostao bilo je da se umirim i nagovorim konja da me pusti!
Nije išlo, ja njemu pričam a pametan mali me je samo gledao 'što_ćeš_sad" pogledom i držao je prst taman onoliko koliko je trebalo da ga ne mogu izvući a da me ne boli!
Dok smo se tako gledali oči u oči zamišljao sam kako bi to izgledalo kad bi se konjina odlučila da stisne zube! Psovao sam u sebi gazdu jer mi nije rekao zašto se konj zove Gricko! Bio sam uvjeren da me konj samo zeza i da će me pustiti ali ipak nisam mogao iz glave izbaciti misli slijedećeg tipa:
"Lastavica samoubojica se valikom brzinom zabija u Grickovu stražnjicu a ovaj stisne zube...krc!"
"Gricko štucne...smrv"
"Gricko odluči da mu fali proteina!"
"Gricko zaboravi da mi drži prst i zatvori usta!"
Ništa od svega se nije deslio! Stajali smo Gricko i ja sučelica nekoliko minuta a tada me je životinja pustila i okrenula glavu od mene! Bio sam frapiran i pomalo ljutit, ali i sretan što mi je prst još na svom mjestu :)
Osjećao sam da je u ovom našem prvom susretu Gricko izašao kao pobjednik, ali ja se ne predajem lako, osim toga, znao da sam mu drag!
Kasnije smo Gricko i ja prošli još svašta, a ovaj njegov zagriz za dobar dan bio je samo početak jednog divnog prijateljstva...
:)
|
