13.01.2005., četvrtak

Podlo i smrdljivo

Jutro u magli, a i magla u mojoj glavi. Odluka je pala da nejdem više posle joba do kvartovskog pajzla vidit „kaj ima?“. Naravno da navek nekaj ima, pa jedna runda, pa druga, pa treća... Nisam se baš ubil, al mi pada tolerancija na alkohol. Sam mi se počne spavat nakon pete, šeste pive i drugi dan me po pravilu razvaljuje tikva. Tak i jutros. Ja lijepo na trajvan, a ono gužva. Celi ovaj tjedan poluprazni trajvani, sjedim ko gospon čovek. Danas kad me ludara razvaljuje, kad bi se tak sel da to nije istina, sve puno ko čep. Drndam se, svako kočenje i kretanje (znate već kak zetovci vole cimat) mi pojačava glavobolju, visim sa štange ko majmun sa rahitisom, jebem mater sebi i poslu. I kad si čovjek misli kak nemre bit gore, bome može. Neko je tak kiselo prdnul da sam mislil da bum se onesvjestil. I mislim da je to bila debela baba koja je sjedila točno ispred mene. Majko mila, ko da je nekaj uspuzalo u nju i umrlo nutra. Kreće masovno otvaranje prozora, jedan tip glasno jebe mater onom ko se sprdil, prijeti se da bu potegnul kočnicu i sve nas pobacal van, tak da je većina odma posumnjala da je on taj, obzirom da je napad najbolja obrana. Al ja nisam skidal pogled sa babe, koja jedina nije skočila i potražila dozu svježeg kisika. Razmišljal sam na koji način je kazniti, da li glasno optužiti, a onda sam joj oprostil. Jadnoj ženi je bilo tak neugodno, da je bila crvena ko rak. Točno se vidjelo da nije bilo namjerno. Jebi ga, pobeglo joj je. A možda je žena i bolesna. A možda se samo prejela bažula jučer. Pa desi se. I gle čuda, dok se cela gungula stišavala, stigla je moja stanica. Prošlo mi vrijeme dok si rekel keks. To je i najbitnije. Da sam se dobro razbudil i brzo stigel. A na putu do posla sam si zapalil jutarnju cigaretu i veselo prducnul nekoliko puta. Na otvorenom je to ipak nekaj sasvim drugo.

- 14:54 - Komentari (10) - Isprintaj - #

10.01.2005., ponedjeljak

Ajme judi lipega dana

- 14:20 - Komentari (6) - Isprintaj - #

06.01.2005., četvrtak

O jednoj

- 20:22 - Komentari (16) - Isprintaj - #

04.01.2005., utorak

Prazno

Prazna mi glava, jednostavno nemam kaj za napisat. Baš me pita frend "Kaj ti updateaš taj blog?" Ma ne, nemam kaj pametno napisat. Onda me on naravno optuži da sam pijanac, uživatelj lakih droga, masturbant te kreten općenito. Lijepo je kad vidiš kak frendovi imaju dobro mišljenje o meni. A počel sam se i pitat od kad se kod nas u kvartu vrijeđanje počelo smatrati komplimentom? Fakat sve ide u krasni kurac. Osim mene. Baš sam si nekak dobro u zadnje vreme. Jučer posle posla, sam se sel na klupicu kraj HNK, zapalil šiljak i gledal ljude kak prolaze. Mame s decom, ekipu koja se ubrzano vraća s posla, studoše sa rukama zabijenim u džepove i stavom boli me kurac. Njima se po hodu vidi kak imaju svo vreme ovog svijeta i kak im se nikam ne žuri. Tu me uhvatila mala zavist, al kaj sad.Onda sam laganini došel do kvarta, svrnul u lokalni na pivkana, malo pričal s konobarom i došel doma smiren i odmoran. Smijem se, onak iskreno, kaj mi se nije desilo već dost dugo. Dobre sam volje. Počelo je malo bedasto. U nedjelju sam izašel do dućana. A kad sam pomolil nos iz zgrade, iznad mene nebo. Prekrasno ljubičasto - narančasto nebo, sunce u zalazu. Oblaci u boji. Hodal sam tak i osjetil kak mi se usta razvlače u smiješak. Bilo je tak lepo da sam se sam smješkal. I skužil kak sam mali ispod tog neba i kak se žifciram oko skroz nepotrebnih stvari, kak se zamaram bez veze. Od nedjelje se smješkam. Pa sam odlučil nastavit s tim. Sam jednom smo na ovom svijetu. Treba izvuć najbolje od toga. I popit po koju.

- 16:13 - Komentari (10) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.