25.11.2004., četvrtak

Pokvarenog telefona

Neke stvari koje ne primjećuješ dok si u vezi, postaju vrlo iritantne dok si solo i spremaš se na lov. Jasna stvar da oko tebe lebde nevjerojatne djevojke. Problem je da čovjek kad je solo drugačije zrači od čovjeka koji je u vezi. Kad si u vezi imaš drugačiji stav. Takozvani „stav boli me kurac“. Jer te fakat boli kurac. Imaš komada, redovno ševiš, sretan si i nije ti puno bitno kaj se dešava oko tebe. Kad si solo imaš stav „boli me kurac od drkanja“, a vibra koju širiš je nekakva „treba mi neko, ne želim umrijeti sam“ vibra. A to je, osim smrada češnjaka, jedan od najvećih odbijača žena. Problem, koji je trenutno vrlo živ, je da treba tražit i bit strpljiv. Jer, naravno, gospodin Murphy nikad ne spava. Sve, ali baš sve djevojke/žene koje ti se sviđaju su zauzete. Što nije ni čudno, jer ti vjerojatno nisi jedini čuvjek na ovom svijetu koji cijeni baš te kvalitete koje dotične imaju. Najgore kaj možeš napravit je past u bad i proklinjat svoju lošu sreću. Nekaj bu naišlo, kao kaj je naišlo već sto puta. Negdje iza ugla, dočeka te kad ti je gard spšten i razvali te aperkatom. Trenutno postoji nekaj drugo kaj mi ide na kurac. Upoznaš zgodnu curu, krenete pričat. Vučeš najbolje fore koje znaš, šarm je upaljen, ona se smije. Briješ si: „Opa, ovo se dobro razvija.“ Nakon sat i pol ugodnog razgovora, kad skužiš da je malička stvarno zakon, u kompletu, a ne samo izgledom, na jednu tvoju upadicu ona progovara riječi koje te fakat bubnu u čelo. „Hahaha, podsjećaš me na mog dečka/zaručnika/muža.“ Tras! Majku mu, kaj je sad ovo? Koji sam ja kreten, sjedim tu cijelu večer, krivo čitam znakove, pa kaj nisam baš niš naučil u sve ove godine? Naravno da nisi i nikad ne buš, al sad osim kaj ti je jasno da od toga ne bu niš, još si ljut na samog sebe kaj si glup. Razgovor se nastavlja, i dalje vrlo ugodan. Al sad ti već prolazi kroz glavu kak si očajan, potrošil si sat i pol vremena na krivu osobu, od koje ne bu niš, a oklolo ima još zgodnih curica s kojima si možda mogao nešto. Naravno, tada nema teorije da shvatiš da si upravo proveo ugodan dio večeri, u društvu super osobe. A ispal bi zadnji peder da se sad digneš i odeš dalje. Pa nastaviš sa pričom. Sutra bu ti sve jasno i bilo bu ti drago kaj si je upoznao, al danas si ljut. Na sebe najviše. Zato vas molim, drage djevojke. Pomozite mi da se osjećam bolje i da se ne dovlačim u takvu situaciju. Jer sam glup ko kurac i imam osjećaj da sam sve gluplji. Ako me ikad upoznate, ovo je poželjan početak konverzacije. „Bok, ja sam DayWalker.“ „Bok, ja imam dečka.“ E, onda možemo mirno sjest i fino se zapit.

- 10:32 - Komentari (12) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.