24.05.2004., ponedjeljak

Daj, Grdi, ne sviraj 6. dio

Do Crnoga sam jedva došel. Tak mi je bilo šljiva, da su mi se jaja opet podignula. Vjerojatno je to zato, kak veli moja stara, kaj sam još mamuran i preveč sam spaval, pa sam "rijetki". To bi nekak značilo ... Ma kaj ja znam kaj bi značilo, al skroz dobro zvuči: "E, bok. Danas nebum došel na posel, rijetki sam." Moram to probat. Dođem do kuće. Naravno, mala iz Zadra živi u potkrovlju. Ne da mi se popet ni na stolac, promijenit žarulju, a di tek penjat se dva kata. Jedva se dovučem do gore. Vrata su bila otvorena, vrišti Severina iz zvučnika, buka do boli. Uđem nutra i odma potražim Crnog. Već je visil na nekoj maloj. Mala se izvlači, a on ni čut. Zanio se i naveliko prodaje gluposti. Vidim ja niš od njega, pa mu samo u prolazu dobacim pozdrav i odgegam se dalje. Ekipa iz kvarta je već bila tu. Krljo, Joso i Mile stoje u kutu, deru po pivi i komentiraju meso. Kak oni uvijek saznaju za te tulume, to mi je velika magija. Znam da ih Crni ziher ne zove. Onda skužim da ja uopće ne znam na koji faks oni idu. Vjerojatno na isti ko i neka od dalmatinki. Zadovoljan kaj sam to tak pametno povezal, potražim šank. U kupaonici, kada puna vode, voda puna pivskih boca. Punih. Mmmmm. Shit, Karlovačka.Ta mi piva nikad nije išla niz grlo kak spada. Nekak mi je slaba. Odem do kuhinje gdje stoji žestoko i složim si jednu juice-vodku. Hladna kombinacija alkohola i juicea me nekak oporavi, pa si složim još jednu. Stanem se kraj Tri kralja. - Bok dečki, kaj ima? - Di si Grdi? Jebote, zgledaš ko da te Fap kljunaš pregazil. - Malo sam se umoril jučer u Luli. - Malo? Cijelu večer si napadal Barbaru da odete u wc i da ti pokaže cice. - Ozbiljno? Sereš. - Kaj bi sral. Pitaj Crnoga ak meni ne vjeruješ. - Jebi ga. Nisam ja kriv kaj ona ima velke cice. Ja bi to baš rado stisnul. - Daj nemoj bit smiješan. Pa ko ne bi? - Jebeš pijanog idiota. Nego, kak je ovdje po pitanju komada? - Ma još je rano. Veli Ana (mala iz Zadra), da treba doć još negdje deset žena. Zasad vodi ona u uskim hlačama. - Koja? - Ona pored linije. S bušmanskom guzicom. Mala pored linije je fakat bila dobra. Samo ipak premlada. Vjerojatno brucošica. Dam dečkima par savjeta i odem po novu cugu. U kuhinji se ukaže Safet. Toči si vodku i smješka se. On je uvijek imal čudan tok misli, pa uglavnom ne znaš da li se smije tebi ili nekoj dobroj fori koju je upravo smislil. Safo radi za jednu telekomunikacijsku tvrtku, odlično zarađuje, ali jebeno puno radi. Kad ne radi obično brije po koncertima i tulumima. Ima veliku kolekciju razne glazbe, u raznim formatima. Za tulume ko stvoren. - Safo legendo. - E kume, kaj ima? - Uživam, kume, uzel sam si godišnji. - Blago tebi, ja nemrem ni bolovanje dobit. - Tak ti je to kad delaš za korporaciju. Kolko zaradiš, ni ja ti ne bi dal godišnji. Rad oslobađa. - Daj ne sviraj. Di ti je buraz? - Pojma. Vidiš, fakat bi ga mogel nazvat. - Zvrcni ga pa dođi među ljude. Mingle, kužiš? Idem ja vidit kakvih sisica ima za pogledat. Možda se nađe nekaj i za mene. Malo njih je vidilo obrezanu kitu. Treba curice uputiti u tajne spolnosti. He he he. - OK, dođem za minutu. Uzmem mobitel u ruke i povučem se u manju sobu. U onoj buci ne čujem ni sam sebe kaj mislim. Buraz se javi nakon prvog zvona. - Molim? - Yo, burque, que pasa? - Ma pasa matera, Mali i ja se dosađujemo. Sjedimo kod mene i gledamo Jackie Chana. - Ha, zato tvoj braco misli na tebe. Samo jedna riječ. Crni. - Tulum? - Tulum. - Maliiiiiiiiiiiiiiiiii, tuuuuuuuuuluuuuuuuuuum. - Buraz ne deri se, ode mi čekić, stremen i nakovanj. - Sorry buraz, dolazimo. - Bok.

- 10:51 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.