21.05.2004., petak

Daj, Grdi, ne sviraj 5. dio

- Dečki, već dva mjeseca imam novog komada. Kad je videl da nas se to nije baš preveč dojmilo, nastavlja gledajući u mene - Ti je znaš, veli da je hodala s tobom. Anja. Sad me se to već izravno tiče, pa se pretvorim u uho. - Došla nova mala u kadrovsku, a mene baš jedan frend pital jel ima kakvog posla u INI. Odem ja do kadrovske, kad tamo ko da me grom ošinul. Sjedi mala u minjaku, noge do kraja. Malo po malo, pozovem ja nju na kavu. Ispalo je da se pali na frajere u uniformi. Dođemo do mene doma, ja u uniformi, ona se popali i to je to. - Kaj je to to? - Sad smo skupa. Dobra je cura, dobra u krevetu. Pazi na mene ko na bebu. Stalno me ispituje: "buš ovo, buš ono, daj se dobro obuci, zima je", puno pričamo o svemu, jako je zabavna. - Anja zabavna? - Možda tebi nije bila, meni je super. Ni ne znaš kaj si imal. Moram ić, sad bu došla doma. Bok dečki, fala na pivi. Suhi i Anja, ko bi to rekel. Ak je njemu zabavna, meni fakat nije bila. E pa Suhi nek ti je sa srećom. Iscjedim pivkana, pa naručimo još jednu rundu. Doma sam došel iza ponoći debelo nažveglan. Upalim komp i pogledam mail. Neke gluposti u vezi posla koje odma odjebem. Postajem po malo ljut na Anju. Kaj si ona misli, ovak meni iza leđa, sa frendom iz kvarta. To mi je, znači, imala za reč. Odlučim je odma nazvat, al se sjetim da je vjerojatno kod Suhog. Niš zato, zval bum je sutra, ne bu ona meni... Utorak Zbudil sam se drugo jutro, s glavoboljom nevjerojatnih proporcija. Zato sam odma zgutal dva plivadona. Tak je to kad mješaš pivu i pelin. Odem oprat zube i okus paste me natjera na riganje. Glava mi je odjednom bila puno lakša, pa se odlučim da je još olakšam s ogromnom količinom jake kave. Nakon otprilike pol šalice, počne mi se kenjat. Alkoholni proljev je još jedan od nusprodukata mješanja pića. Kombinacija pive i gorkog u fekalnom obliku smrdi ko vrag, pa mi se želudac opet digne. Zrigam se još jedanput. Sad sam se već puno bolje osjećal, osim glavobolje. Sjetim se da sam plivadone vjerojano zrigal, pa popijem još dva. Ubit ću oko još malo, pa ću pospremit stan. Telefon je zvonio dugo i uporno, pa se odlučim javit. Crni. - Si živ, jebote? - Jedva buraz, jedva. - Pa kaj krmiš cijeli dan? - Kolko je sati? - Pol osam. Navečer. - U jebemti, pa prespaval sam cijeli dan. - Ajde, hop, na noge lagane, pa do mene. Jedna od zadranki je dala neki jebeni ispit pa ima tulum. - U utorak? - Njima je tak svejedno koji je dan. Ne benavi nego dolazi. - Dobro, moram se istuširat, pa dođem. Bok. Tuširanje u mrzloj vodi je izvuklo iz mene i posljedjne znakove umora. Pogledam se u ogledalo. Umoran više nisam bil, al sam tak izgledal. Podočnjaci i upale, crvene oči. Sve mi se čini da danas nebum niš pokupil. U stvari idem samo na jednu cugu, pa ću doma. Nema smisla da se opet danas naližem. Dva dana zaredom i sutra se nebum mogel ni dignut.

- 14:39 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.