20.05.2004., četvrtak

Daj, Grdi, ne sviraj 3. dio

Kuća je bila velika i Crnom apsolutno nepotrebna jer je imala dva kata i visoko potkrovlje, ukupno osam soba, a Crni je živil sam. Starci su kupili kućicu u Medulinu i tamo grijali svoje stare, umorne kosti. On je živil u prizemlju, jer mu se nikad nebi dalo pijanom penjat, a ostalo je iznajmljival, za malu lovu, studenticama. Posebno je patil na dalmatinke, pa je u kući imal tri splićanke i tri zadranke. Nije mu bilo loše. Stalno su imale tulume koje je on, naravno, odobraval. Uvijek neko novo meso, a fukodrom je sedam stepenica niže. To je i nama, njegovim frendovima, dobro došlo. S tih tuluma se rijetko odlazilo praznih ruku. Malo smo se osjećali bedasto trošeći klinke 7-8 godina mlađe od sebe, al ak njima ne smeta, ne smeta bogme ni meni. Garaža na daljinsko je lagano otvorila svoja usta, pa su na Volvu zasjala stakla. Ušli smo u auto i krenuli, iako je Crni stalno prigovaral zbog snijega. - U ovom gradu niko ne zna vozit po snijegu. Baš mi treba da mi se neko zaleti u pilu i razbije ju. Djelovi za njega su skupi ko vrag. - Jel se ti to žališ zbog love ili ja krivo čujem? - Ma ne žalim se neg bum, ak ga neko razbije, ostal bez auta ko zna kak dugo pa bum osuđen na krntije iz rent-a cara. - Jadan, fakat bi te onda jebeno žalio. - Daj, Grdi, ne sviraj. Di ćemo? - Mogli bi parkirat u garaži u Ilici, pa onda cipelcugom pronjuškat okolo. Kakve ti cipele uopće tražiš? - Kaj ja znam, nekaj veliko, robusno. Više onak, ko hatezejke, sam da nekak zgledaju. Kickers, Sketchers, tak nekaj. - Kaj si ne kupiš Marte? To je dost robusno. Komadi to vole. - Pa da zgledam ko onaj mali narkić iz tvoje zgrade, zaboravi. - Zaboravil sam da si ti šminker. - Ma nisam šminker, samo se volim dobro obuć. Imam i ja u ormaru obleke koja nije baš neka marka. - Daj, Crni, ne jebi. Sparkali smo se u Ilici i krenuli u potragu za cipelama. Znal sam već da će Crni kupit najskuplje. Obično su cipele bile grde dozlaboga, al Crnom se to nije dalo objasnit. On je sve kupoval po cijeni, a ne po tome kak to zgleda. Ulazimo u jedan od onih dućana gdje ima svih vrsta obuće, sto modela, ni jedan kak spada. Takvih ima po gradu bar 5-6, i svi imaju istu robu i iste cijene. Crnom se niš ne sviđa, jer sve košta manje od pet glava. Ja sam videl bar tri para kaj mi se sviđaju, a i cijena nije za bacit. 360 kuna je nekak sasvim pristojno za moj džep. Nije da loše zarađujem, al si mislim da u životu ne treba pretjerivat u bacanju love na odjevne predmete. Uostalom, razlika između 360 i 500 iznosi točno četrnaest velikih Ožujana u "Luli". Crni bi da idemo, a ja sam se baš odlučil za jedne smeđe zimske, s malo krzna iznutra. Peglam plastiku (i tak sam u debelom minusu), a Crni me gleda tipa: "pa kaj si ti normalan". Nakon poduže šetnje po gradu, odlučuje se za crne lakirane. Crne, lakirane za zimu i snijeg. Katastrofa. Od prvobitne ideje o cipelama je davno odustal. Cijena, naravno, prava sitnica. Mogel sam za to, uz moje cipele, kupit još i samterice u Levi'su. Preveč smo lijeni za penjat se do Tolkien'sa, pa se prebacujemo u niže sfere. U Pinti ko i uvijek gužva, studoši i srednjoškolci, a točeni Tomislav hladan ko led. Pa nek mi neko veli da život nije lijep. Palimo pljuge i dobro potegnemo iz krigle. Crni se konspirativno naginje prema meni, i već znam: ili je jučer povalil neku od svojih dalmatinki, ili ima strašnu ideju za business. - Pazi ovo buraz: štampanje majica. - Kakvih majica? Kakvo štampanje? - Pa znaš ono kaj prodaju na placu, majice s naštampanim glupostima. Samo ima jedna fora. Tam moraš kupit ono kaj imaju, a ja mislim otvorit dućan di ekipa dođe, izabere praznu majicu, i veli: "napišite mi na majicu ovo il ono". Kužiš, ekipa sama bira kaj da im piše na majicama. - Ne kužim, daj mi ponovi još jednom. Kaj ti zgledam ko idiot? Pa kolko bu to koštalo ekipu da si sama bira majicu i natpis? - Ma ne preveč. Imam dobru štelu u Švabiji. Oriđiđi Fruit of the loom, samo kaj nigdje niš ne piše. Ekipa ih mažnjava prije nego kaj ovi zakelje markicu. Mala lova, a dobra roba. Ak uzmem na veliko, tip mi daje po euro komad. Mislil sam za početak uzet dva soma komada, pa da vidim kak bu to išlo. - Kom buš ti prodal dva soma komada? Kaj si zgubil i ono malo mozga kaj si imal? Pa kaj ti sve treba za to? Ziher neki strojevi? Kom? Nekakve šablone, filmovi, kaj ja znam? - Pa nekaj bum takvo trebal. Stroj nisam našel, u stvari ne znam ni kak se to zove. S kompom buš mi valjda ti pomogel? Zakaj te imam? Ma sredil bum ja to već nekak. Kaj se brineš? Buš mi pomogel il nebuš? - Ma znaš da budem, ne drami. Konobar, daj nam fotokopiraj ovo.

- 16:42 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.