31.05.2004., ponedjeljak

Daj, Grdi, ne sviraj 13. dio

- Ne moraš mi odmah odgovorit. Razmisli malo. Ti znaš da je Marija zaposlena tu i prek glave, Josip samo vozika neke cure okolo i ne da mu se baš delat. Znam ja to. Ostaješ mi samo ti u kog imam povjerenja. Ja više nisam u godinama kad mogu bežat okolo. Osim toga, pokazal si se kao odličan trgovac. Ti si napravil prošli mjesec skoro duplo više prometa, nego ostalo dvoje skup. Bilo bi mi jako drago da pristaneš. - Nisam baš siguran da sam ja dobar izbor. Mislim da bi vrlo lako mogel nekaj zaribat. - Kaj si tak nesiguran u sebe? Ja mislim da ti možeš puno više neg kaj misliš, samo imaš blokadu u mozgu. No, daj razmisli pa mi javi. - Bum razmislil. - Dobro. Vidimo se u ponedjeljak. I pozdravi tateka. - Fala, gospon Franjo. Budem. Doviđenja. - Bok Boris. Pa kaj je ovo, Zona sumraka? Jesam se ja probudil u nekoj krivoj dimenziji? Moral bum skočit do starcih da im ovo velim. Samo da ih ne šlogira. Zbrišem iz ureda brzinom svjetlosti, jer sam se bojal da ne počnem pjevat od sreće. Izađem na cestu i zapalim pljugu. Ovo stvarno zaslužuje da se dobro proslavi. E, sad bum nazval Melitu. Baš bi volil da s njom podijelim radost. Primim se moba i nađem je u imeniku. Zvonilo je dugo prije nego kaj se javila. - Halo? - Bok Melita. Boris je. Onaj od sinoć, s tuluma. - Booook. Otkud ti? - Pa jučer si mi onak zbrisala, a baš sam htel još malo popričat s tobom. - Sorry za to. - Nema veze. Mislil sam da bi, ak si slobodna, ovaj, se možda našli sad na kavici, mislim ak nemaš neki dogovor, ak imaš onda niš, ovaj, drugi put, al ak možeš... - Baš si slatki kad se zapetljaš. Mogu tek za sat vremena. Di si ti? - Na Jelačić placu. - Odlično bi bilo da me možeš pričekat. Ja ti radim u vrtiću u Krajiškoj, tak da mi ne treba puno do Trga. - Nije greda, i tak moram nekaj obavit. Kaj, kod Krleže za čuku vremena? Može? - Dogovoreno. Vidimo se. - Ok. Bok. Dogovoreno. Sređeno. Opet bum je videl. Vratil sam se u pubertet sto posto. Osjećam neko peckanje u trbuhu. To nisam već dugo osjetil. Kak ubit sat vremena? Kad imaš petstotinjak eura u džepu, i nije neki problem. Odlučim se za mali šoping. Pa vrijeme je darivanja. Prošaral sam malo po dućanima. Nisam ni znal da je sve tak skupo. Šatro božićne rasprodaje. Istina, bilo je sniženja, al kakvih? Bofl roba i one idiotske sitnice koje se kupuju frendovima kao mali znak da ih nisi zaboravil. Buraza sam najbrže riješil. Adidasova majica i dva cd-a. Staroj, koja uvijek priča da njoj niš ne treba, pet pari termo čarapa, vesta i najveća čokolada koju sam našel. Mojoj staroj možeš dofurat zlatni lanac za soma eura, ne bu se tak obradovala ko velikoj čokoladi. Stari je već druga spika. On je volil fine stvari. Zato za njega boca Wild turkeya i dve najskuplje cigare kaj sam uspio nać. Svaka po 150 kuna. Pa ti puši cigare. Najgore mi je bilo nać nekaj za sebe. Kad god sam moral sebi ić nekaj kupit, to mi je bilo nekaj najgore. Meni se jednostavno niš ne sviđa. Ili mi se sviđa, al košta ko vrag. Našel sam si ipak jedne dobre traperice, dve majice i jednu od onih šarenih vesti koje bogataši furaju kad idu na skijanje. Jedna od najgorih stvari kod šopinga je ta kaj završiš sa sto vrećica u rukama, pa sam sebi smetaš. Zato sam pametno kupil i jedan veliki ruksak i sve to potrpal nutra. Dobil sam ga jeftno na božićnom sajmu u Bogovićevoj. Vrijeme je bilo polako pričekat Melitu. Odlučil sam poslušat burazov savjet i ne kenjat puno. Dosta sam glumil kretena. Stal sam kod Krleže i zapalil pljugu. Malo je puhalo, ja naravno bez kape, pa su mi se uši smrzle. Počnem cupkat s noge na nogu. U glavu mi dođu crnci, kak stoje kraj vatre zapaljene u nekoj bačvi, cupkaju, griju si ruke i pjevaju. Došlo mi je da i ja nekaj zapjevam. Melitu sam skužil kak dolazi, tam negdje kod kioska. Majko moja, kako je lijepa. Sređena, našminkana, u dugom crnom kaputu. Hodala je po bljuzgi ko da je nema. Bljuzga joj se micala s puta. Muški su buljili u nju. Neki su, bome, dobili pod rebra od svojih boljih polovica. Gledali su za njom i mislili si "ko to jebe?" A ona se došetala do mene. Njima se u facama kužila samo jedna misao koju sam i ja tolko puta pomislil. Takav komad, a s kakvim je panjem od tipa.

- 16:30 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.