26.05.2004., srijeda

Daj, Grdi, ne sviraj 9. dio

- Nemaš beda, šutit ću ko riba. Nego, imam idiotsko pitanje. - Jesi ziher da ga želiš postavit? - Ma kaj ja znam. U stvari nije bitno. Možda drugi put. - Usro si se, ha? - Malo, zaboravi. Onda je nastupio period koji najviše mrzim. Kad najednom ostaneš bez teksta i zašutiš. Jednostavno ne znaš kaj bi rekel, riječi ne dolaze, a onda se to ko zaraza proširi i na nju. Sjedite lijepo i šutite. Užas. Serem, ima milion pitanja koja bih joj htel postavit. Zakaj je došla do mene, da li joj se sviđam, ima li dečka, hoće samnom na kavu ovih dana? Nekak me frka pitat nekaj od toga i dobit odgovor koji mi ne paše. Zato se odlučim napravit stanku i otić po cugu. - Čuj, Melita, mogu se ja poslužit s jednom tvojom iz frižidera? - Pa već sam te pitala da li hoćeš, što vjerojatno znači da možeš. Fakat si umoran danas. - Sorry, buš i ti jednu? - Fala imam još. - Ok, vratim se brzo. Prošećem lagano do kuhinje. Buraz se u sekundi nacrtal kraj mene sa kezom dostojnim Jokera iz Batmana. - Kae buraz? Bariš ti pomalo? - Kaj bi baril, ona je došla do mene. - Jadna cura. - Zakaj? - Pa sigurno je slijepima teško probijati se kroz život. Koju dipotriju ima? - Buraz ne jebi, da ne bi bilo par zidarsih. - Hahahahaha, pa kaj si ti tak nadrkan? - Nisam nadrkan. Mala mi se sviđa do jaja, al ne znam kak da to izvedem. Nije paglu, kužiš? Uobičajene fore, bojim se, ne pale kod nje. Moral bum smislit nekaj pametno. - A da se počneš ponašat ko normalan tip, a ne ko totalni seronja? Ak ti se sviđa, napravi to polako. Zaboravi da buš karal nekaj danas i pozovi je na neku kavicu ovih dana. Pa kaj te ja moram podučavat? Tebi se mala fakat sviđa. Već te dugo nisam vidil ovak smotanog. - Fakat mi se sviđa. Već mi je par puta spustila, a znaš da ja baš nisam naučil da mi žene spuštaju. Uglavnom mi dižu. Kaj se dešava kod tebe? - Mali je otišel ugovorit neke komade, pa ak sve bude kak spada, nekaj bumo i drpali danas. - Niš, idem si po pivkanu, pa natrag u boj. Daj se javi, bumo si popili nekaj. - Štima. Budi pametan. - Moš mislit. Otvorim frižider, kad tamo skoro pun karton Bud-a na hlađenju. Ali babina pećina. Sagnem se po pivu, kad me neko tak opizdi nogom u guzicu da sam se zabil glavom u frižider. Okrenem se spreman na frku, a tamo stoji Damir i umire od smijeha. Damir je čudna kreatura. Išli smo zajedno u osnovnjak. On se brzo oženil i odselil kod žene u Veliku Goricu. Dobil je kikača, užival u velikom imanju i delal kod punca ko knjigovođa. Nije se puno mical nikam, jer je posel delal u svojoj kući. Onda se sa ženom počel kačit, stalno su se svadili. Sjeli su lijepo za stol, odlučili da tak više ne ide, pa su se rastali. Lijepo i u miru. On još uvijek dela na starom poslu, sa bivšom rodbinom je ostal u dobrim odnosima, klinca vidi kad hoće. Vratil se na Remizu i opet živi sa starcima. Skoro se nikom nije javljal par godina, a sad se ponaša ko da nikad nije ni otišel. - Sorry Grdi al nisam mogel zdržat. Zdebljal si se ko svinja. Imaš, bome, iz čeg prdnut. - Odi Damir u kurac, tak sam drmnul glavom da mi zvoni u ušima. Platil buš ti to u dragocjenoj tekućini. Od kud ti tu? - Zval sam Crnoga na neku cugu, pa mi je rekel da je tu tulum. Nisam imal niš pametnije za delat, pa sam došel. Kaj je ovo, dječji vrtić? - Tak ti je to uvijek. Cuga je zato badava, pa se isplati doć. Osim toga iznenadil bi se kak su te curice otvorene za prijedloge. - Kenjaš. - Ne kenjam, druži se malo okolo pa buš videl. Evo, Safo je već u akciji. Mali dalmatinac je sad ležal u fotelji i spaval, a Safo je čagal s malom. Nisam mogel vjerovat da mu je upalilo, al to još ne znači da bu umočil. Činil mi se nervozan, što znači da se mala opire. E moj kume, pa nisu ovo filmovi. Damir se odlučil da bu nekaj probal, pa smo se dogovorili za neku cugu i belu ovaj tjedan. Ja sam krenul do Melite. Dodjem do stolca, ali nje nema. Odma se zbediram. Kaj sam baš moral klafrat pol vure? Trebal sam se vratit odma i fino pokušat nekaj napravit. Koji sam ja kreten. Majmun. Idiot. Prošećem malo okolo, pogledam i u sobicu za kapute. Tamo su buraz i Mali u polumraku nekaj objašnjavali nekim curicama. Namignem im i izađem. Melite nigdje. Iscijedim pivu, otvorim još jednu, sjednem na stolac. Tulum je upravo otišao u kurac. Zakaj nas uvijek takve gluposti izbace iz takta? Kad nađemo komada za ševu, obavimo posel i jedva čekamo da je se riješimo. Kad naiđe neka koja nam se sviđa onda se situacija mijenja. Razmislim malo o svemu i skužim da sam cijelu igru odigral katastrofalno. Ispal sam ko neki nadrkani majmun. Nije ni čudo da je otišla. Pogledam na sat. 12 h i 20min. Vrijeme ko stvoreno za otić doma

- 11:09 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.