dio nas
četvrtak, 10.04.2008.
Like a Rolling Stone.....
Svako jutro radnim danom budimo se i imamo istu rutinu. Ta rutina zove se posao. Radiš sedam, osam, devet, deset, jedanaest ili čak i dvanaest sati i onda potpuno slomljen odeš kući znajući da za taj dan više nema života.
Ali nije strašno. Moramo radit samo do 65 godine. Zaboravite uživanje u mirovini jer ćete prije završit na patologiji nego šta ćete vidjeti svoj odrezak. Zaboravite i čuvanje unuka, jer ćete šljakat ko psi dok mali krasni unučić ne napuni 18 godina. Zaboravite i da ćete mu, kao dobar djed/baka uvalit sto eura jer će vam je najvjerovatnije pojest 30-godišnji stambeni kredit.
Za sve to krivi su Rolling Stonesi. Ako neki starčić od 60 godina može skakat po pozornici, pijančit, bludničit i drogirat se sa toliko snage da mu juniori ragbi tima zavide na kondiciji, onda zašto mi nebi mogli radit. Razmislite što je lakše? Stavite uz njih i hrpu Japanaca koji rade 0-24 dođete do zaključka da smo mi hrpe ljenčina koji samo kukaju.
Ja ipak mislim da smo mi samo normalni. Dovraga i Stonsi i Japanci. Odoh ja u prijevremenu....
