|
|
| < | srpanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Pali andjeo rodjen na Halloween bit ce zle krvi, preke naravi i krasit ce ga neobicna ljepota. Bit ce dijete mracnog carobnjaka i mocne mracne vjestice koja u tom trenutku bude vladala svijetom. Majka ce umrijeti. Djetetova ce misija biti da ispuni misiju najmracnijeg vladara crne magije. Dokle god ne pronadje i ne ubije djecaka koji je prezivio napad crnog maga, nece moci da zivi mirno. Dok jedno od njih dvoje ne umre od ruke drugog, onaj drugi nece moci da zivi normalnim zivotom carobnjaka jer crpe energiju jedno drugome.
Ako me zbog necega trebate, evo vam mail:
sexymistery93@hotmail.com
To je ujedno i moj msn.
Lacuna Murder Coil
5. godina, Slytherin
Za nju nikako ne moze da se kaze da je obicna djevojka. Ona je sve samo nije obicna. Ona je Voldemortova sticenica, nasljednica. Ljepotica bez srca. Mnogi ce sa strahom izgovoriti njeno ime, dok ce drugi govoriti da je iznimno inteligentna i mocna. Da je cura koja moze ubiti pogledom. Ona govori kako nema osecanja ali, zapravo, ona je veoma emotivna. Nije imala djetinjstvo kao druga djeca i to je medju prvim stvarima koja je izdvajaju od druge djece. Nije plakala cak ni kao beba. Nikada nije plakala. Ona je pali andjeo, koji ne smije plakati. Za prijatelje bi rodjeni zivot dala, dok je pravi strah i trepet za neprijatelje. Ne obraca preterano paznju na svoje ponasanje, pa ju to cini razmazenom drznicom. U stanju je nekoga ubiti u pojam svojom pojavom i nikada nije od rijeci kad nesto obeca. Mrzi obecanja i mrzi da radi stvari koje ne zeli da radi. Igrom slucaja, ucena je da se ne plasi nikoga i nicega i to, iznad svega, istice iznimno talentiranu vjesticu u njoj.
Vanessa Malfoy
5. godina, Slytherin
Starz Skrable
5. godina, Slytherin
Christine Wisdom(Christy)
6. godina, Slytherin
Emilly Riddle
4. godina, Slytherin
Norrah Thunder
5. godina, Slytherin
Tom Cullen
6. godina, Slytherin
Bill Cullen
6. godina, Slytherin
Budite originalni, nemojte kopirati.
Prica je plod moje maste, cijelokupni sadrzaj na blogu je moj, osim dizajna. I molim da me se ne kopira ...
Copyright © 08/09 by: Lacuna Murder Coil
I can't run anymore,
I give myself to you,
I'm sorry, I'm sorry ...
In all my bitterness,
I ignored,
All that's real and true,
All I need is you ...
-Kozo jedna! Tu je trebalo da padne priznanje! Znas ono: Volim te! Jao stvarno, pa volim i ja tebe! Hocemo li ispocetka? Hocemo! I da se poljubite i kraj!-vikala je u spavaonici Lizzie na mene, dok sam ja lila suze kao blesava. Cijeli zivot ni suzu nisam pustila, i onda odjednom, u 16stoj godini ja puknem da placem kao deriste.
-Ja ...smrc ....stuc ...ja...ovaj...pa...-pokusavala sam da joj kazem 'Nema sanse', ali nije islo.
-Sta bre nema sanse?! Znam ja sta ti meni hoces da kazes!-vikala je Lizzie besno. Zbog mene je znala danima i danima da se zivcira. Valjda zato sto smo obe bile razmazena derista od 16 godina kojima je sve bilo po volji. Ona je, pored Nesse, bila moja heart sister. Bile smo gotovo iste. Kao blizanke.
-Dobro Lizzie, cujes se u Drustvenoj!-upala je namrgodjena Amy i sela na svoj krevet. Za njom je lezerno usla Bella i mirno sela. Ona se nikada nicim nije opterecivala. Zapravo, jeste. Ali ...to nije nikada pokazala. Cak ni pred nama. Bila je previse zatvorena.
-Pa kad Lacuna nece lepo da kaze Tomu da ga jos voli! Kad je tvrdoglava! Sta da joj radim?!-besno se izvikala Lizzie na Amy.
-Izvini, a kad Lacuna nije bila tvrdoglava?!-uzvratila je Amy, vise u svoju odbranu.
-Dosta vise! Ne svadjajte se zbog mene!-povikala sam potreseno. Ovo im se nikada nije desilo.
-Idi mu se izvini, pa necemo.-rekla je Lizzie-Tom mi je kao brat, valjda mogu da provalim da te jos voli!!!
-Ma daj, Lizzie ...please!-sarkasticno sam uzvratila.
-Wingardium Laviousa!-povika Lizzie i Dora je samo uplaseno mjauknula.
-LISABETH SHADAN RIDDLEE!!!-prolomio se moj iznervirani, besni i uplaseni uzvik spavaonicom.
-Izadji napolje ili Dora leti kroz prozor. Besplatno leti.-rece Lizzie.
-Idem, eto ti!-povikala je sam i izletela iz sobe. Lizzie mi je tresnula vrata da ne bi mogla da udje.
-Luna? Znas kako ces moci u sobi da udjes? Jedino da mi dovedes Toma i da on kaze da ste se pomirili, da ste u vezi!
-Jebao te Dan Zaljubljenih, Lisabeth.-uzvratila sam joj ledeno.
-Ko je bre Lisabeth?! Dat cu ja tebi Lisabeth!-drala se Lizzie i svim silama se trudila da izadje, ali je zaboravila da je vrata zakljucala s'cini. Odlucila sam da cu prosetati Drustvenom, pa cu se vratiti i reci da Tom nece da bude sa mnom.
"Lacuna, Lacuna ...zar si se zaista zaljubila? Povredjuje me kad pokazujes osjecanja ...ne dozvoli itko da vidi da imas svoje momente slabosti ..." govorio mi je na uho tihi Uciteljev glas. Kad sam se trgla i okrenula, pozadi su bili samo srecno zaljubljeni Bill i Nessa u zagrljaju i mahali mi. Mahnula sam i ja njima, pa sam nastavila da kruzim Boravkom i htela da odem do prozora. Malo sam se zafrknula, jer prozora u tamnicama nema. Ponekad sam proklinjala tvorce Hogwartsa sto nisu Slytherinsku Drustvenu stavili negdje drugdje. Razmisljala sam o Uciteljevim recima.
"Lacuna, Lacuna ...zar si se zaista zaljubila? Povredjuje me kad pokazujes osjecanja ...ne dozvoli itko da vidi da imas svoje momente slabosti ..."
Tesko sam priznala, ali zaljubila sam se. Kako sam mogla to da ne kazem, da ne pokazem kad ...Tom je bio moja tiha patnja, ali sta je vredelo ...? Vise nista nije vredelo ...ali, ako Gospodar kaze da ne pokazujem osjecanja, ja ih i necu pokazivati.
-Lacuna?-okrenuo me je neko, stezuci me za misicu.
-Sta hoces?-upitala sam ga drsko.
-Ccc ...zahvali Lizzie sto ovo radim!-rekao je i poljubio je. Da, priznajem, bilo je prelepo, predivno, ali ...sta je vredelo sve to, kad mi griznja savjesti otezava dusu, kad sam zbog tih leptirica u stomaku razocarala Ucitelja ...? Izmakla sam se od njega. Cinilo mi se da sam to uradila grubo.
-Gde si sad videla problem?
-U meni.-rekla sam, okrecuci se.
-Lacuna, ali ...-rekao je on i stegao me oko struka te stavio svoju glavu na moje rame. Meni je toliko bilo lepo, toliko mi je doslo da se okrenem i da mu kazem da ga volim, ali ...
-Problem je u meni, Tome. Sto ce opet biti isto. Nama nije sudjeno.-rekla sam, spustila pogled i krenula.
-Nemoj da ides. Nemoj.-rekao mi je, a ja sam se sledila. Ni sama ne znam zasto. Sada je on mene molio da ostanem. Ne, nisam mogla. Valjda zbog ponosa, valjda zato sto nisam zeljela da se oseti kao pobednik. Pogledala sam ga bledo i otisla iz Drustvene. Iskrala sam se i zamka, zeljela sam uzivati u ledenoj noci. Gledala sam ponosno u pun, bijel mjesec koji je sijao na sredini tamno plavog tepiha posutog sjackavim sljokicama koje su treperile velikom brzinom.
-Lacuna Coil. Tacno na vrijeme.-cula sam siktavi, muski glas. Okrenula sam se i uplasila kad sam shvatila da je to vampir iz Zabranjene Sume.
-Sta hoces od mene, Doliviuse?-drsko i hrabro sam upitala. Stezala sam svoj stapic u crnoj odori.
-Lacuna Coil. Tvoja bi krv bila san snova. Krv Voldemortove nasljednice ...-rece i stegnu me za ruke.
-Pusti me, Doliviuse! Moju krv ti neces dobiti!-rekla sam i sutnula ga, te se izmakla.
-Ko si ti da mi to kaze? Ti nisi nista vise do uobrazene djevojcice koja je umislila da zna nesto o crnoj magiji ...
-Ja sam Lacuna Coil, Voldemortova nasljednica! I da, ja gospodarim crnom magijom!-vrisnula sam iznervirano. On je opet pokusao da me napadne.
-Crucio!-vrisnula sam, a on je poceo da se savija od bolova.
"Tako je Lacuna, samo naprijed ...ne smijes da dozvolis da te ponizava vampir ...ubij ga, unisti ga!" u glavi mi je odzvanjao Uciteljev glas.
-Ava...Avada Kedavra!-povikala sam, a on se omlitavio. Moje prvo ubistvo. Zbunjeno sam gledala sta se upravo desilo, a kad sam shvatila da neko izlazi iz zamka brzo sam pobegla s'druge strane u tamnicu. Kad sam uletela u Drustvenu, samo sam se izdrala na prvake da se sklone i sela na sofu te se zablenula u kamin. Zuto-narandzasti plamenovi su se poigravali jedno sa drugim i skakali po iscepcima drveca koja su gorela. Ovaj put me nikako nisu umirivala. Bila sam uznemirena i to se ocitavalo na mom licu.
"Sta ako je Ucitelj pogresio? Sta ako ga nisam trebala ubiti? Sta ako se sazna da sam ja? Sta bi Tom mislio o meni ...?" takve i slicne misli su mi se motale po glavi. Otkud mi je Tom pao napamet u cijeloj zbrci, ne znam. Ali zaista sumnjam da bi hteo djevojku koja je ubila pripadnika njegove vrste.
Ali, zasto bi on mene zeleo posle svega sto sam mu rekla prije 2o minuta? Okrenula sam se i videla ga. Iz ociju mu je kuljao bijes, samo ja nisam znala zbog cega.
-Ubijen je Dolivius.-dosla je Amy i sela do mene.
-Tko?
-Dolivius, Tomov rodjak ...znas sigurno, onaj vampir koji je imao kolibicu u Zabranjenoj Sumi ...!
-Ah da ..a...khm, pa ok. Sta bi to mene trebalo da se tice?!-upitala sam zatim, u svom fazonu.
-Nista ...samo sam mislila da trebas da znas ...
-A kojom je cini ubijen?-upitala sam zatim.
-Sumnjaju na Avadu. Ali ako je tako, Dolivius moze opet ozivjeti ...ako ga se ne zakopa do sljedeca puna mjeseca ...koji je sutra! Mada, u svakom slucaju, to nece nikome biti od koristi, jer se nece sjecati tko ga je pokusao ubiti i samo ce postati agresivniji i posesivniji.-rece Amy-Samo nam fali vampir u zamku.
-Imamo ih. I to vec dvojicu, koja su u nasem domu.-rekla sam sarkasticno.
-Da, ali to je drugo ...oni nikada nisu bili taj tip ...oni su ...ma sta vrijedi tebi govoriti, ti ionako mrzis Toma.-rekla je Amy i otisla. Ja sam gledala zabezeknuto za njom. Opet mi je malo falilo da zaplacem, ali nisam mogla. Okrenula sam se i gledala u vatru. Sama sam sebi napravila gore.
Ali ...
"Nisam ja bila kriva ...on je mene pokusao ubiti ...ja sam se branila ..." mislila sam u sebi. Pravdala sam se sama sebi, Bogu i svojoj savjesti kao pred porotom. Pogledala sam Toma, cinilo se da mu nesto fali. Ocito Dolivius, bio mu je rodjak.
-Sto mu je?-upitala sam Lizzie koja je iznervirano sela do mene.
-Prvo sto su ubili Doliviusa, a drugo sto je gladan kao vuk. Ne znam sto da mu radimo, pobit ce pola Drustvene ako ne smislimo neko rijesenje ...-zabrinuto je govorila Lizzie-Ne znam sta cemo ...ovo mu se desi svaki put kad se sokira ...
-Znam za Doliviusa.-rekla sam joj-A za ovo drugo ...i za to znam i ...hmmm ...imam rijesenje. Bit ce sve ok.
-Otkad ti brines za Toma?!
-Otkad je ...khm ...pa ...pricacu ti!-rekla sam joj ozbiljno, ostavila joj svoju odoru i otrcala do njega.
-Tome, hajde samnom!
-Lacuna, nije momenat ...
-Ti i ne znas sto ja hocu! Samo podji samnom!-rekla sam i povukla ga za ruku. Krenuo je zamnom slabasno, iznemoglo, kao da ne ocekuje vise nista od zivota. Izasli smo kod zadnje tamnice. Doliviusovo ubistvo je potreslo sve vampire u magijskom dijelu Britanije. Znala sam da sam napravila glupost, zbog koje ce ujutru u Proroku osvanuti bar 1o-15 mrtvih carobnjaka ili ....pa, bezjaka.
-Sta hoces, Lacuna? I mene da ubijes kao Doliviusa?!
Presekla sam se, ali nisam dozvolila da se to vidi. Otkud je znao da sam ja ubila Doliviusa? Vampiri to valjda osjete. Samo sam pomakla kosu u drugu stranu. On me je iznenadjeno gledao.
-Ajde, sta cekas?! Ujedi me!
-Ali ...Lacuna ...
-Nema 'ali' ...ujedi me ...
-Lacuna ...
-Ujedi me, kad ti kazem!!
On mi je, ne verujuci sta se desava, prisao polako. Kad mi je prislonio usne na vrat, meni su leptirici, ne igrali, vec su skakali po stomaku. Medjutim, taj osecaj je ubrzo izvetreo kad sam osetila jaku, ostru bol, koja me je obavijala celu, poput zmije. Nisam znala dokle ce to da traje, niti sam zelela da znam.
"Lacuna? Zrtvujes se zbog drugih? Tvoja emotivnost me ponekad tako razocarava ..." cula sam Uciteljev glas, ali me nije bilo briga. Bol me je sve vise i vise obuzimala, ali ja sam izdrzavala. Nisam mogla da disem, vrat me je tada jos vise boleo.
Kad je Tom prestao da mi pije krv, ja sam udahnula onako kako uopste nisam uspevala zadnjih par minuta-normalno. I srusila se njemu u zagrljaj.
-Lacuna, zasto si ovo uradila?-upitao me je on, dok me je grlio.
-Ne znam ...valjda te volim ...-rekla sam mu, ne znajuci sta pricam. Nesvestica me je obuzimala vrtoglavom brzinom, ali ja se nisam dala. Pocele su odjednom da mi se vracaju neke od starih uspomena: Ja i tata u zagrljaju. Ja, par dana pred Hogwarts. Ja kad upoznajem Lizzie par dana pred prvu godinu. Ja kad upoznajem Starza, Nessu, Bellu i Amy u vozu. Ja kad dobijam asistentsku znacku. Ja kad postajem tragac. Ja kad postajem kapitenica metlbojskog tima. Ja kad sam se poljubila prvi put sa Tomom kod Probusenog kotla ...i tad sam se trgla, sva u znoju u svom krevetu. Nikoga nije bilo u spavaonici, i ja sam brzo dohvatila sat. 21:15.
-Dora, jesam li ja ovo sanjala ili sta ...?-upitala sam Pandoru i ustala sam do velikog ogledala. Pogledala sam u vrat i jasno videla trag od ujeda.
-Da, definitivno nisam sanjala.-rekla sam.
-Kako si postala samo emotivna.-stvorio se Ucitelj iza mene. Jasno sam ga videla u ogledalu.
-Ucitelju ...?
-Tako si me razocarala zadnjih par dana, Lacuna. Ali, jos uvijek ti vjerujem.
-Ucitelju, molim vas, oprosite ...dozvolite mi da volim Toma, molim vas ...dozvolite mi ...-ocajnicki sam ga molila.
-Kako si se samo zrtvovala zbog njega ...dobro, sad si bar energetski vampir, to te cini jacom ...nisi ti, draga moja, ni malo naivna ...zato ti i oprastam ...sto si opet sebe stavila u prvi plan ...
-Da, Ucitelju. Jesam.-slagala sam ga. Ja o tome nisam pojma imala.
-Drago mi je zbog toga, Lacuna.
-Ali, Ucitelju ...molim vas ...vi znate koliko meni znaci vasa podrska i vas blagoslov ...molim vas, dozvolite mi da budem iskreno srecna, pa makar i na kratko ...ako vi kazete da ja mogu da budem sa Tomom ...
-Stalo mi je da budes srecna, Lacuna. I ti si djevojka, poslije svega. Sada idem. I da, Bernard je opet u Azkabanu.-rekao je i nestao. To protumacih kao pozitivan odgovor. Onaj deo sa Bernardom sam se pravila da nisam cula, jer mu je ovo stoti put da je otisao u Azkaban. Bernard, ili u prijevodu moj otac, je bio budala. I to smo i Ucitelj i ja vrlo dobro znali. Zahvaljivala sam dragom Bogu sto sam povukla na svoju majku, Vendetu.
Presvukla sam se i sisla u Drustvenu, u kojoj su bili gotovo svi. Niko nije otisao na spavanje. A i zasto bi, subota je uvece. Tom je sedeo i citao neku knjigu, dok je ostatak ekipe bio zastupljen po cijeloj Drustveni.
-Tome ...?-pozvala sam ga a on se, blago receno, trgao.
-Ah ...Lacuna ...
-Jesi li ok?-upitala sam i sela kraj njega.
-Jesam ...cak je i Dolivius oziveo ...ko god da je pokusao da ga ubije, zeznuo se, imun je na Avadu, njom je i ubijen prvi put, pre nego sto je ozivela njegova vampirska strana.
-Pa to je super, zar ne?-upitala sam ja.
-A ti ...kako si ti? Jel ti bolje?-upitao je on mene i pazljivo me uhvatio za ruku.
-Jesam ...dobro sam ...sad sam i ja vampir, bas kao i ti ...-nasmejala sam se.
-Da, jesi ...a zasto si to uradila ...?
-Ja ...pa rekla sam ti ...ili nisam ...volim te ...-rekla sam mu-Ipak hocu da budem sa tobom ...sta me briga sta ce ko da kaze i da misli ...
-Ja ...ovaj ...
-Neces, zar ne?-uplasila sam se da sam zakasnila.
-Hocu, nego sam zbunjen ...bukvalno do malopre si me odbijala, a sad ...
-Hocu da budem sa tobom, i gotovo.-rekla sam i poljubila ga. On me je zagrlio i nasmejao se. U ocima mu se oslikavala sreca.
Znam da se prebrzo desilo. Ali, bitno je za radnju u prici. U pricu su primljeni sledeci likovi: Bella, Lizzie, Amy i Norrah. Naravno, Starz i Nessa ostaju u mojim likovima. 
...sto se tice Lacuninih neprijatelja i pripadnika Potterove ...ovaj, Dumbledorove armije ...pa, javite se. Doduse, ima mjesta i za negativce. Ocekujem iskrene komentare. I da, oprostite sto ne stignem da komam. I oprostite sto su postovi glupi, jako mi je tesko da pisem u 1. licu, a zelim, jer je Lacuna, za ovo kratko vrijeme, postala deo mene.
