|
|
| lipanj, 2008 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Pali andjeo rodjen na Halloween bit ce zle krvi, preke naravi i krasit ce ga neobicna ljepota. Bit ce dijete mracnog carobnjaka i mocne mracne vjestice koja u tom trenutku bude vladala svijetom. Majka ce umrijeti. Djetetova ce misija biti da ispuni misiju najmracnijeg vladara crne magije. Dokle god ne pronadje i ne ubije djecaka koji je prezivio napad crnog maga, nece moci da zivi mirno. Dok jedno od njih dvoje ne umre od ruke drugog, onaj drugi nece moci da zivi normalnim zivotom carobnjaka jer crpe energiju jedno drugome.
Ako me zbog necega trebate, evo vam mail:
sexymistery93@hotmail.com
To je ujedno i moj msn.
Lacuna Murder Coil
5. godina, Slytherin
Za nju nikako ne moze da se kaze da je obicna djevojka. Ona je sve samo nije obicna. Ona je Voldemortova sticenica, nasljednica. Ljepotica bez srca. Mnogi ce sa strahom izgovoriti njeno ime, dok ce drugi govoriti da je iznimno inteligentna i mocna. Da je cura koja moze ubiti pogledom. Ona govori kako nema osecanja ali, zapravo, ona je veoma emotivna. Nije imala djetinjstvo kao druga djeca i to je medju prvim stvarima koja je izdvajaju od druge djece. Nije plakala cak ni kao beba. Nikada nije plakala. Ona je pali andjeo, koji ne smije plakati. Za prijatelje bi rodjeni zivot dala, dok je pravi strah i trepet za neprijatelje. Ne obraca preterano paznju na svoje ponasanje, pa ju to cini razmazenom drznicom. U stanju je nekoga ubiti u pojam svojom pojavom i nikada nije od rijeci kad nesto obeca. Mrzi obecanja i mrzi da radi stvari koje ne zeli da radi. Igrom slucaja, ucena je da se ne plasi nikoga i nicega i to, iznad svega, istice iznimno talentiranu vjesticu u njoj.
Vanessa Malfoy
5. godina, Slytherin
Starz Skrable
5. godina, Slytherin
Christine Wisdom(Christy)
6. godina, Slytherin
Emilly Riddle
4. godina, Slytherin
Norrah Thunder
5. godina, Slytherin
Tom Cullen
6. godina, Slytherin
Bill Cullen
6. godina, Slytherin
Budite originalni, nemojte kopirati.
Prica je plod moje maste, cijelokupni sadrzaj na blogu je moj, osim dizajna. I molim da me se ne kopira ...
Copyright © 08/09 by: Lacuna Murder Coil
Ubacila sam neke ljude u likove. A vi se prijavljujte.
(On the Valentine's day)
I used to be my own proteciton,
buy not now ...
(On the Valentine's day)
Cause my path has lost direction,
somehow ...
-Tako je dosadno.-prokomentarisala sam jednog snezno bijelog dana u kaficu Tri Metle.
-Pa sta si ocekivala od dosadnog Hogsmeadea?-upitao je Bill, dok je cijelo vrijeme dok je to govorio gledao u Nessu, koja je bilo duboko skoncentrirana na resavanje Vjesticijeg Vriska.
-Ne mogu da vjerujem! Vjesticiji Vrisak je i ove nedelje isti!-rekla je Nessa iznervirano i bijesno zguzvala novine te ih grubo ubacila u kantu za otpatke. Bill se, odmah po Nessinom bijesnom vrisku, trgao i skrenuo je pogled sa nje.
-Pa draga Nessa, mislim da bi morala da predjes na druge krizaljke.-rekla je Lizzie, dok je citala Dnevni Prorok u nadi da ce naleteti na jos neki razlog da bi mucila Pottera.
-Idem do toaleta. Dobila sam izliv emocija cim sam videla ovo djubre.-rekla je Nessa i otisla.
-People, imam problem.-rekao je Bill, cim je Nessa nestala iza cisto crnih vrata.
-Reci, Bille. Mozda cemo uspeti da ga rijesimo.-rekla sam ja i pazljivo se primakla da cujem. Da, bila sam spremna da mu pomognem. Bill mi je bio kao brat, bio je jedina osoba koja je u meni nalazila utehu onda kad mu je nitko nije pruzao i obratno.
-Tocnije, ti mi, ja mislim, i jedina mozes pomoci kako treba.
-Slusam te.-rekla sam nestrpljivo.
-Pa ...hmmm ....ovaj ...ja ....pa ovaj, svidja mi se Nessa.
-Jaooo!!! ZNALA SAM!-povikala sam presretno, a Amy, Bella, Lizzie, Christy i Starz me pogledase kao da sam pala s'Marsa. Tom se ni makao nije sa svog mjesta, gledao je neraspolozeno u prozor i pratio prvi i poslednji let meko-bijelih pahuljica, koje su neprestano padae.
-Mozes li ti nju izvesti kod Probusenog Kotla, pa da je ostavis ...tada ja upadam u pricu i kazem joj da bih voleo da hodam sa njom?!
-Moze, moze.-rece ona, a Nessa je u tom momentu izasla.
-Idem da platim racun, pa idemo da setamo!-rekla je Christy.
-Vazi, vazi.-rekla je Nessa i otisla po nase kapute.
-Otkad ti pokazujes osecanja?-upitala je Amy.
-Sto, zar nemam prava?-trgla sam se, jer sam izneverila sebe u momentu kad sam se pokazala kao presretna osoba. Ja sam zaboravila. Ja sam ledena Slytherinka. Ja nemam osjecanja.
-Sad si se sjetila, posle toliko vremena.-ledeno mi je prokomentarirao Tom na uho, dok je odlazio da preuzme od Nesse svoj kaput.
-Ti da si se potrudio da ih nadjes, mozda bi sve bilo drugacije.-uzvratila sam mu ja cinicno i ledeno.
Tom.
On je bio, zapravo, jedina osoba koju sam ja voljela vise od Ucitelja. On i ja smo, u stvari, bili zajedno. Ali, kako bi ono narod rekao, nije nam se dalo. Jednostavno, ja sam bila previse ledena, a on previse razmazen, iako smo imali 12 godina. Sada nam je vec 16.
-Nessa, hajde samnom do Probusenog Kotla.-rekla sam ledeno, zapovedno, onako kako uvijek i radim. Nessa je, bez oklevanja, pristala. Dok smo hodale, ona je razmisljala.
-Lacuna?-upita me odjednom.
-Reci.-odvratila sam prazno, u fazonu svog Ucitelja. Ponekad mi se cinilo da se ponosim sto sam takva, a ponekad da je od mene napravio samo bledu kopiju ...samo slabu verziju sebe. Ali ...i dalje pamtim njegove rijeci.
"Ne brini, Lacuna, sta oni govore. Ti nisi razmazena, niti si bezobrazna. Takva, kakva si, ti si sve sto oni nisu. A ti si presavrsena za obicne, ljudske igre ..."
Da, ja sam nesto sto oni nisu. Ja sam sve sto bi mnogi zeljeli da budu. Ja sam Uciteljeva nasljednica, sticenica.
-Sta mislis, da li bi Bill pristao da bude samnom?-njen upitan ton upleten u zbunjene rijeci me je prekinuo u razmisljanju i trenutnom pronalasku sebe.
-Zasto ne bi?-upitala sam ja.
-Pa ne znam ...ipak je on presavrsen ...
-Ne, on nije presavrsen!-uzvratila sam ljutito-On je isti poput ostalih deckiju, samo ima malo vise srece s'curama. Zasto ne bi bio?
Ipak je on presavrsen ....
Ne! Nije presavrsen! Ako je presavrsen, ispao bi ravan meni! Ali ...ne, on nije ...on jeste sin Uciteljevog najboljeg prijatelja, ali nije ono sto sam ja ...niti ce ikada biti ...
-Ne znam!-tuzno je rekla Nessa.
-E, cekaj me cas, ispao mi je prsten!-rekla sam-Idem da ga nadjem!
-Treba li ti pomoc?-upita Nessa.
-Ne, ne treba, budem ga ja nasla i sama!!-rekla sam i otrcala niz put, sto dalje od Probusenog Kotla, navodno s'zeljom da nadjem prsten. Koji je, citav i prav, stajao na mom prstu. Put je bio prav, prekriven neznim i bijelim snijegom. Voljela sam da hodam po snegu. Vracala sam se kod ostalih, koji su bili kod velike radnje, svastare, kojoj nikada nisam zapamtila ime.
-Jesu li ...?-poce Christy.
-Ne znam, ostavila sam ju. Ipak, pitala me je da li bi Bill bio sa njom. Mislim da ce joj ovo biti savrsena prilika da se uveri u moje rijeci.-rekla sam, ne gledajuci nikoga, vec u svoje noge.
-Luna, sta ti je?-upita me Lizzie. Ona me je, ipak poslije svega, najbolje i znala od svih. Bella je, za divno cudo, sada raspravljala o novogodisnjem koncertu Cudnih Sestara. Starz i Amy su izjavljivali kako ga jedva cekaju.
-Nista, jednostavno su mi se neke stvari vratile u sjecanje, kada sam ostavila Nessu samu kod Probusenog Kotla. U sjecanje mi se vratilo nesto sto sam davno pokopala u sebi ...nesto za sta sam mislila da je mrtvo, da ne postoji ...-rekla sam joj tiho.
-Ne, Lacuna. Ne. To je u tebi oduvijek postojalo, ako ne ciljam na pogresno.-odgovorila mi je istim tonom. Samo sam joj potvrdno klimnula glavom. Da, znala je da je Tom u pitanju i da sam se setila naseg prvog poljupca kod Probusenog Kotla. Ali ...bili smo deca. Sta smo mogli da znamo o ljubavi sa 12 godina? Sada smo znali mnogo vise, samo su se neki(khm-khm) pravili da je ne osjecaju.
-I ...gde cemo sada?-upitao je Tom. On je, od kad je bio sa Lacunom, tako leden, prazan. Ali, znao je da ima svoje momente i da lupa gluposti do beskonacnosti.
-Ja ...khm ...mislim da cu ...pa ...ovaj, do zamka.-uspela sam nekako da se izborim sa recima i krenula sam brzim korakom do zamka.
-Ali ...Lacuna ...stani!-povikala je Lizzie. Medjutim, ja nisam stajala. Opet su mi, protiv moje volje, posle suze na lice. Dosta je bilo 14 Veljace. Uvijek sam mrzela prokleti Dan Zaljubljenih, a sad mi je tek dozlogrdio.
-Gdje si krenula, razmazena curice?-cula sam Filtchov glas.
-U zamak, kao sto vidite!-proderala sam se bijesno na njega, skrivajuci suze.
-Tesko, tesko.
-A sto?!
-Posli ste u Hogsmeade i tamo cete i ostati. Dok ne dodje vrijeme da se dodje u zamak. Steta sto matori Dumbledore ne da da lincujem vas decurliju ...poceo je zatim da gundja g-dji Norris na uvce. Meni nista nije preostalo osim da se vratim. Ali, nisam zeljela kod Norrah, Christy, Lizzie i ostalih. Krenula sam na suprotnu stranu od njih. Vidjela sam ih, svi do jednog su se pitali sto je samnom. Najvise Starz. Njemu je bilo cudno sto sam tako odjednom nestala. Izgledalo mu je nevjerovatnim sto Lacuna Murder Coil ima svoje trenutke slabosti. Makar i po prvi put u zivotu. Zapravo, nije ni vjerovao da su to trenuci slabosti. Mislio da su to jednostavno tvrdoglavi potezi jedne svojeglave djevojke. Kad sam se okrenula na drugu stranu, vidjela sam Nessu i Billa u zagrljaju, sto me je samo dodatno potreslo, nikako usrecilo.
-Ja ...sam...bez...osje..canja...ja...nemam...osje...canja...ja sam...prazna....prazna ...k'o...p...po....cepana....vreca.....ja...sam....-govorila sam drhtavo sebi u bradu, dok sam besnela. Tako sam, u tom momentu, htjela Toma uz sebe. Ali me je on mrzeo. Ja sam ...zapravo, do usiju zaljubljena. A godine su prolazile, a ja to sebi nisam priznavala.
-Eno je, Lizzie!
-Ipak nije otisla u zamak.
-Cudno.-cula sam zacudjene i iznenadjene uzvike svojih prijatelja. Mislili su da sam ja u najvece izbojkotovala Filtcha i da me je, samo Bog zna kako, pustio u zamak. No, nije. Bila sam slomljena, slomljena osjecanjima. Osjecanjima koje nikad nisam imala...
-Sta je, cudesna i bandoglava Lacuna nije usla u zamak? Zar je Filtch tako jak?-ironicno i cinicno me je upitao Tom. Nisam se okrenula. Nisam htela da on vidi oci pune slabosti. Oci pune suza, koje su me bole kao nozevi.
-Pusti me.-stisnuto sam procedila kroz usne.
-A, necu, necu. Pa Lacuna, stvarno nisi uspela da prodjes pored Filtcha?-bezobrazno je nastavio da me ponizava. Cula sam korake koji se odaljavaju, i korake koji se priblizavaju.
-Okreni se.-rekao mi je.
-Necu.
-Zasto?
-Zato sto si kreten.
-Ma nemoj?
-Tome, ne izazivaj me.-besno sam mu govorila-Idi!
-Necu da idem.
-Okreni se, kad ti kazem.
-Je*i se, necu!
-Okreni se.
-Zasto?
-Okreni se.
-Da bi me ti ponizavao? Nikad.
-Ne. Tebe je jednostavno strah da se suocis sa cinjenicom da si bas kao i svi drugi ...mislis da si presavrsena...
-Ucitelj je rekao da jesam!-nesvesno, puna besa, sam se okrenula i nabila mu to na nos. Krejon mi je bio razmazan oko ociju, ali se suze vise nisu primecivale.
-Vidis okrenula si se.
-Kako se usudjujes tako da se ponasas prema meni?! Ti si takav kreten! I naravno da sam bolja od svih, zato je mene odabrao za svoju sticenicu, naslednicu ...
-Ne lupaj, Lacuna.
-Zasto nije odabrao Lizzie, koja mu je rodjena kcer? Zasto nije odabrao Amy, koja mu je rod rodjeni?!-besno sam vikala na njega-Zasto je odabrao mene ...mene...koja mu nisam bukvalno nista ...do kcerka njegovog prvobitnog sticenika ...zasto je odabrao mene, kad mojim venama ne tece njegova plemenita krv? Zasto je odabrao mene, kad me sa mracnom stranom povezuje samo rodjendan na Halloween? Pojasni mi to! Ako nisam bolja od bilo koga, zasto je odabrao mene?! Zasto je meni rekao da sam dostojna njegovog trona?! Zasto, Tome, zasto?!
-Jer ...si jednostavno bila jadnica bez majke...-rekao je on.
-Moju majku ne spominji, kretenu jedan vampirski ...Pretendo!-povikala sam ja, ne bih li ga zbunila, ali on se izmakao i cin je pogodila drvo.
-Kako se usudjujes da me napadnes, glupaco jedna uobrazena?!-prisao mi je besno i stegao me za ruke najvise sto je mogao.
-Usudjujem se! Ja sam naslednica Lorda Voldemorta, najveceg mracnog maga svih vremena! Ja sam njegova sticenica! Ja sam Gospodarica mracne magije! A ko si ti? ...ti si niko i nista ...nikada nisi ni bio nista osim jednog obicnog vampira ...nikada nisi bio nista ...nikada ...nisi bio ...pa cak ni u mom zivotu ...-u meni je vec u najvece radila stara Lacuna. Tom nije znao sta da kaze.
-Znam da nisam bio!-besno je prosiktao-Stvarno nema potrebe da me podsecas na to!
-Mislis? E pa ja mislim da ima ...zbog tebe mi se srce cepalo kad si me ostavio, znas? Secas li se koliko je jedna obicna djevojcica od 12 godina molila da ostanes kraj nje, ali tebe je bolelo uvo? Jel se secas?!
-E onda sam ipak bio nesto. I nije me bolelo uvo...
-Bio si ...predmet mog obozavanja ...i nista vise! Bio si obican predmet!!-vikala sam-A jel se secas kako sam te molila da ne odes sa Victoaar? Secas li se kako sam ti govorila da sam ...i posle svega andjeo? Pa makar i pali? Secas li se kad sam ti rekla da nema veze moja reakcija sa mojim osecanjima? Secas li se, kretenu?!-vec sam ga udarala i gonila od sebe.
-Ja ...ne secam se.-rece i okrenu se da krene.
-Seti se! Bas je ovako bilo! Ja ti vicem: Volim te! A ti odlazis! E bas je ovako bilo!!!-dernjala sam se.
-Secam se.-rekao je i stao.
-E pa, ne moze dva puta isto! Ovaj put JA ODLAZIM!-viknula sam i otrcala.
