|
(roman u nastajanju)
Ti spavaš u zjeni njenog oka,kosa joj je razasuta na jastuku,drugi jastuk drži čvrsto uza se,to tebe traži,to se ona tebi nada,podsvjesno,
iako ona te se odrekla,ona se svjesno tebi više ne nada,zapravo napravila je veliki odmah,ona misli,da ako ti da neki znak,signal,
da će to biti totalno kontrapoduktivno,jer ti si što si.
I zato se večeras odlučila otputovati.
Misli,treba,smatra da će joj to pomoći!
Jesi smotan! To ti moram reći, ti kao moj lik,baš ništa ne poduzimaš,a upozoravam te,neće to ispasti najbolje za tebe,
ne zato što ja to pišem,nego zato što poznajem svoj lik,kao što poznajem tebe,tako i nju!
Ne,ovo će nas ponovno udaljiti od ljubavne priče,ovo će biti veliki disbalans,vidiš?!
Čak ni intuintivno ni jedno od vas dvoje me ne prekida,jao,jadna ja!
Što ću ja?!
Kako da gradim,sagrađujem,napredujem kad mi vi ne pomažete?!
Onda ću morati po svom,ali ako ste vi inertni,onda vam tek slijedi kaos da vas potaknem!
Neka pakao započne....Daniela će!
Ha,ha,ha!
Pa vi budite samo likovi!
|