|
(roman u nastajanju...)
Kuc-kuc!
Ja sam,vaša Stvoriteljica!
Da,da,vama pričam!
Ne dajte se smesti,vas dvoje,svatko u svom kutu,kao posvađana djeca u vrtiću.
Samo što se vi ne svađate oko igračaka,oko toga čije je što i tko će se s čime igrati.
Vi ste sada ''odrasli'' pa su trikovi puno veći,vidite vi ste postali vlastite igračke.Igračke koje imaju dosta velik ulog.
I tko izgubi,gubi sve,skoro sve,zapravo prvenstveno na određeni period zdrav razum,a može izgubiti i buduće godine,svoje tijelo,svoje nagone,strasti...da,da ulozi su veliki,jer kad postaneš svoja,a tuđa igračka uz to u paketu dobiješ i poneku traumu.
Dakle,halo,vas dvoje! Sredite se,inače ćemo morati peglati traume,a to je,to je vjerujte mi poprilično zahtjevno!
Nije tu dovoljno klasično glačalo,pa čak niti ono parno,nema te destilirane vode koja će spasiti gužv.
Iskreno,ni ja kao pisac ne znam koliko će mi godina trebati da ispravim sve te nepravde,uvrede,nemoralna ponašanja.
Čak ni ja! Nije da imam čarobni štapić,doduše imam,ali trudim se biti ispravna,životna,a ne da mi samo ostanete fiktivni likovi s kojima nemam nikakve veze,ja vas dvoje zapravo jako volim,postali ste dio mene,lijeva i desna ruka,rukavi,orukavlje,ma šta ti ja znam što sve ne?
I što ćemo sad?!
Ne znam, moram malo odmoriti,nemojte uprskati stvar dok nisam nad tipkovnicom,nemojte se poubijati ili mi upropastiti roman...i prestanite se duriti,preuzmite bar nekakvu odgovornost,pa ne mogu sve ja,samo ja!
|