|
(roman u nastajanju)
Učinila sam sve što je bilo u mojoj ženskoj moći,sad s odmakom mislim da nisam naučila ništa, čini se da kao žena kiksam.
Povrijedio me,povrijedio me jer sumnja u svaki moj korak.
Ako se nasmiješim bilo kojem drugom muškracu-koketiram,ako sam hladna,onda ispadnem nezainteresirana,nimalo društvena,hladna,žena koja misli da je bolja od svih.
Već mi je dosta svih tih gluparija,svih tih djetinjarija,nisam mu mama,nisam odgajatelj!
A on,on iako me toliko voli,znam to,osjećam,on nikad nije pokazao manjak ljubavi,ali manjak sigurnosti,sposobnosti,manjak suverenosti,to je.
I oprostila bih mu to,oprostila jer nije to samo njegova krivica,ali ne,nikako mu ne mogu oprostiti taj napad na mene,bez ikakvog opravdanja.
Moj zglob je plav danima,ne,nije mi učinio ništa loše,ništa zlo,moja je koža krhka i delikatna i pamti sve.
Ostala je modrica.
Mene boli što me udario u dno bića,a tamo rane ne zacjeljuju!
Tamo se samo otvori bezdan...
Žao mi je,žao mi je što sebi oduzima nadu.
A ja mu je niti mogu,niti mu je želim dati.
|