|
Željela bih te zapamtiti.
Nisam sigurna koje ti je zapravo ime, ti si ljubav.
Željela bih se stisnuti kraj tebe, pustiti te da mi pričaš. Sanjati na tvom jastuku.
I ne činiti ništa, samo postojati.
Promatram tvoje koljeno, znam koliko je puta boljelo, jer ti si ono sve više i više u životu postojanja.
Upijam tvoje usnice i gubim se polako u tome. Sve me to vodi dalje, potrebna mi je kapljica vode.
Čini se kao da se utapam u tvojim treptajima, ne mogu se pomaknuti.
Želiš me nahraniti, uvijek to želiš, a ja se pomalo borim, a onda posustanem, pristanem na slatku čednost.
I tvoje mi je ime iscrtano na očnim jabučicama, tako te vidim u moru, ptici, slatkome.
Ti si onaj rez nožem po bijelom tanjuru, čuvaš se prodiranja i oštećenja, ali se daješ do kraja,
daješ se, da te uzmem, a da te ne oskvrnem, i onda se rastajemo, pogled o pogled, stapanje o stapanje,
puls o puls...i onda, sve tek počinje, zapravo...
|