Ah, da, pa evo i mene. Nisam dugo ništa napisala, barem ne nešto što je mojeg uma djelo.
Lagana depresija zbog govorničke prošla. Mislim, još mi nedostaje, ali zagrebačko proljeće liječi sve boljke.
Sunce je i sve oko mene je zeleno i ja sam šarena i imam kričavo narančasto našminkane oči. I iskreno, baš sam si lijepa. Najljepša. Danas sam obukla nove cipele. Zapravo, nisu nove, imam ih skoro godinu dana, ali ih baš nisam nosila jer jako žuljaju. Ali nema veze, za ljepotu se mora trpjeti. Tako da sam bila baš sretna i fensi u novim kričavo tirkiznim cipelama za koje Petra kaže da izgledaju ko tramvaji. Meni su baš štosne…. (uuu, koja riječ)
U četvrtak idem na Rimčev rođendan, na Jarun i baš se veselim…
Kupila sam si nove naočale i nove tunike i trake za kosu. Naočale su mrak, onako policajkaste, fensi, fensi, izgledam ko Morrison. mmmm….
Jučer sam imala jako ugodnu trač partijicu s Teom oliti mojom Malom Chi. Baš smo se super napričale… Kuži ona mene, potpuno.
Ovaj tjedan moram otići na Van Gogha, i na kavu s mojim curkama i s Vedrančicom.
A za nekih mjesec i pol idem u Njemačku s ekipom iz predstave. Ne mogu vjerovati da je to sve na kraju tako super ispalo. U početku je sve bilo prilično ofrlje, nismo se nešto previše trudili i, iskreno, ja nisam smatrala da bi od toga nešto moglo i nastati. Ali ispalo je super i tako sam ponosna na sve nas…
uuuuuuuu, baš smo super…
I što da još kažem? Sunce prži, ptičice pjevaju, jorgovan pod prozorom cvate i fino miriši, trava je žuta od maslačaka i ja sam sretna. Baš jesam, ja sam takva, jednostavna i male me stvari mogu jako razveseliti… =)
