vrući čaj s limunom, keksi i razmišljanja
Daisy je fensi. Ima msn.
Da, valjda sam pogodila kako se to zove. Sinoć je Luka bio kod mene i instalirao mi ga je tak da sam sad sva supač, jer ga imam. Uglavnom, ak mi netko hoće nešto pisat nek me doda u kontakte (ja to ne znam napraviti...ups), a mail je mrshupershin@hotmail.com (nemojte se čuditi imenu, interna zezancija).
Eh, da, tjedan je prošao sasvim ok. Test iz povijesti za koji sam fakat puno učila i mislim da sam ga dobro napisala, a sad čekam rezultate, zatim otkrivanje zaliha fensi twinings i sir winston čajeva u mentalnim kutijama na polici u kuhinji (sada svako jutro za doručak pijem english brekfast tea, kjut, zar ne?) i još inih stvari i stvarčica.
Malo tuge i virdastih osjećaja, ali zato puno trbuhobolja od smijanja i visoko moralno-intelektualno-tračerskih razgovora s curkama (uz čaj, naravno... ah, ovisnost)
flash news:
*u etnografskom muzeju je otvorena izložba cipela. baš po mom ukusu, jedva čekam...
*mare je napokon popustila nakon dvoipogodišnjeg nagovaranja i rekla da mogu doći kod nje da vidim njenog brata. mmmmm....
*SUTRA IDEM GLEDAT PONOS I PREDRASUDE..... mmm, mr.darcy....
*spetljalo se dvoje meni jako dragih ibliskih ljudi tako da se fakat nadam da će ta veza uspjeti i želim puno, puno sreće zajedno
*danas je grmilo pa je raska rekla da dolazi proljeće... volim proljeće... puno tratinčica
*moj najbolji prijatelj Luka ima svoj blog pa to sada javno oglašavam na mom veoma čitanom blogu jer on za sada ima samo dva komentarčića. pa kliknite...
i to bi bilo to...
nadasve neinspirativno, ali barem nekakvo...
love, M.
the new one...
Napokon, u nedostatku pametnije i konstruktivnije moždane aktivnosti, odlučih ja da bi baš mogla napisati jedan novi post.
Kod mene ništa novog. Upravo sam vidjela novu kolekciju mog najdražeg Marca Jacobsa za jesen/zimu 2006./2007. pa sam malo razočarana. Nema lepršavih suknjica, slatkih torbica, šarenih cipelica... ah...
Doma vlada prilično koma atmosfera. Tata i ja ne pričamo, a ni mama baš ne priča pretjerano s njim, pa je malo tiho, a to je kod nas veoma neobično. Mi uvijek imamo puno toga za reći. Svi. Sada moja mutava sestra Marta mora prenosti poruke jer, naravno, nitko ne želi povrijediti svoj ego i prvi progovoriti. Ma nema veze, ja pričam sama sa sobom. Ali ne na glas, da nitko ne čuje. Unutra je baš zabavno.
Popodne sam obljepila zid iznad kreveta sa razglednicama. Sad je baš lijep i šaren. Imam svakakvih: Budimpešta (tih najviše jer kad sam bila tamo nakupovala sam ih hrpetinu), London, Toscana, Dubrovnik, Biograd, Istambul, a imam i Zagora i Garfilda. Ma baš mi je lijepo, sada ću ljepše sanjati.
...
...
...
hmm...
...
...
ŽELIM...
... crne universal adidas tenisice, ray ban naočale i levisice
... pogledati novu verziju ponosa i predrasuda u kinu
... napokon dobit đeparac i njime platiti zakasninu u knjižnici, kupiti fensi zeleni čaj, novi Elle i formule za matematiku
... da netko tko je trenutno u vrlo glupoj i čudnoj fazi izađe iz te faze i opet postane super kao nekada
... telefonirat satima
... mu reći što osjećam prema njemu, ili još bolje, sama sebi objasniti što to osjećam
... kutiju ledo grandisimo sladoleda od crvene naranče i grejpa
... jednog dana imati svoj kafić, zapravo svoju čajanu (tea house, that's fensier) i stotinama različitih čajeva, mojih mješavina, prirodnih sokova, domaćih kolača i finih kava
... otići na jedan dobar trač-čaj s mojim curama
... sljedeće ljeto otići s dečkima na tour de ex yu i vidjeti beograd, sarajevo, novi sad i skopje
... da je sad 4.7. i da sam na koncertu franz ferdinanda, a sutra ujutro putujem na maturalac
... dobiti sponzorstvo za govorničku
... otići na govorniču i napokon dobiti taj tuljac
... se ljubiti
... da je proljeće i da rastu tratinčice i sija sunce
... prespavati ovaj utorak
... jednog dana završiti s nekim poput kevina klinea u francuskom poljupcu s dugom kosom, brkovima, četverodnevnom bradom, sexy francuskim naglaskom i vinogradom u provansi
... da hrt/nova/rtl napokon puste film tri mušketira
... upoznati johnnyja deppa i seksualno ga iskoristiti (skromno, zar ne?)
... se smijati toliko da me boli trbuh
... sobu punu cipela
... zelenu sobu
... svoju kupaonicu
... da nam na maturalcu bude pre, predobro
... upoznati nikolu đuričkog i satima gledati njegov nos
... da imam inspiracije još nešto napisti, ali s obzirom da je nemam.........pa pa!!
...MALO DOBRIH LJUDI....
U petak mi je bio jedan od naj, naj da u zadnje vrijeme. Za poetak, u školi je bilo baš ok, niš posebno, lagana uživancija ko i svaki drugi petak. Nakon škole je Marta došla po mene pa smo se natračale uz kavicu i u 4 zapičile prema gradu. pokupile smo mare i klapanicu i krenuli prema kaptol centru. jedan cilj -> izložba barbika. I dođemo mi tamo, naravno nadajući se da će nas pustiti ko djecu besplatno. Ali ne, djecom se smatraju samo oni ispod 14 tak da smo zvisili. I stojim nas četri ispred te dvorane i predovaramo hoćemo li platiti 30 kuna za kartu (a nije da smo baš bile pri parama jer smo još morale kupiti Ferfiju poklon za rođendan) ili otići u Ivicu i Maricu na "zdrave" kolače, kad dođe neki tip koji je naizložbi bio sa kćerkom i kaže: "Ma ajde, cure, odite, to su ipak igračke vaše maladosti. Ma evo, ja ću vam platiti upad!" I tip iskešira 120 kuna nama za barbike. Mi smo bile u totalnom šoku, nismo se mogle prestat zahvaljivati tipu. Kad smo došle do prve barbike kaže Mare na rubu plača: "Ova barbika je iz 1959. Tad je moja mama rođena!" I počne plakati ko kišna godina. Onda smose sve rascmoljile i govorile kako ne možemo vjerovati kak je tip dobar i kako ima fakat malo tako dobrih ljudi.
Izložba je bila zakon. Totalno smo se raspekmezile nad svim onim barbikama, na kraju smo igrele neku igru s gusarima i pogodi tko pa su nas ljudi malo čudno gledali, a onda smo se slikale s velikim zelenim medvjedićem dobra srca. Totalno slatko, ko da smo opet klinke.
Na povratku smo zaključili da bi stvarno bilo uredu da odem na one kolače pa smo se najeli i nazdravili dobrom liku.
Onda smo išli kupiti Ferfiju poklon za rođkas. Kupile smo mu neki manga strip o samurajima i golim ženskama i razglednicu sa zagorom na kojoj smo napisale fora čestitku. Nadam se da mu se svidjelo...
Napuhale smo balone i zaputile s k njemu.
Tam nam je bilo fakat supač. Njegova nam je stara napravila jako finu večeru, jeli smo kavijar i pili crno vino i baš smo bili fensi. Istina, malo smo se svi nacvrcali, ali bar nam je bilo jako zabavno. Kad su cure i opašić otišli gledali smo Mrtav, 'ladan (ja po negdje 15. put), ja sam citirala svaku scenu i pili smo neku ogavnu votku od jabuke. Iako je zelena bila je baš bljakava.
Sve u svemu, dan je bio totalno savršen.
kad bi barem svi bili takvi.
ah...
i za kraj:
* hvala zakon liku koji nam je platio upad na izložbu
* hvala Zsuzsi, Zsazsi i Barbi na savršenom danu
* hvala Ferfiju što nas je pozvao k sebi
* hvala Bokiju, Hrcu i Opašiću što nam je bilo baš zakon
* hvala Ferfijevoj staroj na super klopi i straom na cugi
tnx,
love, m.
