Moje virtualno ogledalo

Kako sam se dala upecati

Pod dojmom divne priče o Nemi kojeg je tražio tata preplivavajući ocean, pišem jutros ovaj post.
Osjećam se ko riba. Ali ne izgubljena. Nego upecana. Mreža-Svih-Mreža posve me opkolila i postala moje prirodno stanište.

I sada čeznu za mnom moji dragi nevirtualni ljudi, ko što je za Nemom čeznuo njegov tata. A ne dopiru do mene. Ni do Neme nije tata, sve do kraja crtića.
Pitam se: Gdje je konac moga filma koji vrtim svaki dan od početka?

Jutra započinjem čitanjem komentara na svoj najnoviji post. Pa linkam na vaše blogove i komentiram vaše storije. Već tu provedem u vašem društvu barem pola sata. Nakon toga, odlazim na forum i tu započinje pravo ispijanje virtualnih kava koje se zna protegnuti, ovisno o vremenu koje imam na raspolaganju, i na više od dva sata. Provjeravam poštu, poslovnu, osobnu, blogersku. Pišem, brišem, šokiram se, plačem, smijem se i uzdišem. Ovisno o sadržajima. I pošiljateljima.

Tako mi prođe prijepodne kad sam u okrilju svoga doma,
a da na večer samo ponavljam isti postupak, ne bi stvar trajala tako dugo, no ja još prikljucim i na ICQ. Razgovori obično traju do dugo u noć, pa kad krenem na spavanje, dragi obično zna da će uskoro svanuće.

Moja navika da se dam upecati, započela je relativno naivno i relativno nedavno s forumima.
Pa sam otkrila blog misleći da je to vrhunac moje internetske potražnje.
No, onda su se blogeri i forumaši počeli javljati s nekim I seek you idejama, a ja koja sam imala čak i neke predrasude prema tome programčiću, danas se ni ne bacam u Mrežu ako ne uključim tu malu napast.

Količina sati na Mreži sve je veća.
Količina sati izvan Mreže sve je manja.
Najstresniji dan u mjesecu je onaj kad se u sandučiću nađe račun za iskorištene mogućnosti koje moderna tehnologija nudi.

Nemo je znao da crtić ima kraj, ali ja ne znam u kojem sam ja filmu i koliko će trajati.
Mogla bih odlučiti, ali nisam još spremna za apstinencijske krize.

Kada će se ova ovisnica vratiti prirodnome tempu života i u Mrežu se bacati tek tu i tamo?
Hoću li uistinu morati na skidanje s ovoga?
Svaki tjedan po sat manje.
No, ja bih bila sretna da je barem svaki tjedan isto, a ne sat više.

Baš sam se dala upecati.
Toj Mreži-Svih-Mreža.
Kako joj se vi odupirete?

02.11.2004. u 05:44 | 30 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

<	studeni, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

Moje virtualno ogledalo

Kako sam se dala upecati

Dragi linkovi:

Ogledalce