U početku bijaše reč. Jedna, pa dve, pa tisuću, pa milion. Nikad iste, večno u bekstvu, večno ploveći, u prostoru i vremenu menjala se časomično među nama.
Voleli smo reči. Obožavali smo reči. Danas bežimo od njih. A sve pravo u čoveku su reči.
Obožavali smo reči. Neki više. Nekima je poslužila kao izgovor. Obojali su jeretike. Trkom reči su uspevale da pobede vreme…a nisu uspele strah. Borićemo se protiv straha.
I opet ništa ne razumemo…izim da volimo neke reči više od drugih…da uvek nosimo fleke jereze. Zaboravi.
