samo su ljudi posvuda, samoljudi. čak nitko koga poznajem (osim troje kraj mene, ali oni su ionako iz zajedničkog svemira pa se ponište). pišem jer imam čime, bez drugog razloga.
...

i opet se, i uvijek se, izvan i iznutra spoji u gomilu kože i kontroliranih glasova. (i onda se smijem naglasku što se uporno stavlja na zidove.)